Легендарни стрип јунак Текс Вилер слави 75. рођендан: Вестерн херој за сва времена

Бранислав Предојевић
Легендарни стрип јунак Текс Вилер слави 75. рођендан: Вестерн херој за сва времена

Прије тачно 75 година, 30. септембра 1948. године, у Италији је објављена прва епизода стрипа "Текс Вилер", под називом "Мистериозни тотем", чиме је започео живот једног од најпознатијих стрип јунака у историји.

Настао у машти легендарног Ђанлуиђија Бонелија и нацртан од стране једнако чувеног Аурелија Галепинија Галепа, прво као резервна варијанта за други стрип, њихов јунак је немилосрдно изборио свој опстанак поставши главна звијезда "Бонели" продукције дуго година након првог издања.

Обучен у препознатљиву иконографију, сачињену од жуте кошуље, фармерки и чизама, "Текс" је постао не само културна икона у родној Италији, већ у великој мјери и глобални симбол креативних токова у деветој умјетности и поп култури 20 вијека.

Не само због чињенице да се приче о Тексу објављују непрекидно 75 година година, што га чини, заједно са Суперменом и Бетменом, једним од најтрајнијих ликова у историји стрипа, већ и због његовог утицаја на естетику, не само вестерн жанра већ и на девету умјетност уопште, кроз аутентични спој класике и модерности унутар свог медија.

Иако је у суштини као јунак постављен у класичном вестерн смислу, значи борац за ред и закон у жанровским авантурама, генијални сценариста Ђанлуиђи Бонели, брзо му је додао елементе који су у вријеме његове појаве били прилично револуционарни за стрип умјетност, како у смислу карактера, тако и у начину приповиједања и креирању окружења у којем дјелује. Једноставније речено,  у вестерну 50-их их није било много јунака који су стајали једнако на страни Индијанаца и бијелаца, који су били ренџери и поглавице, који су били ожењени и имали дијете са Индијанком и који су осим класичних вестерн тема (бандити, одметнути Индијанци, пљачке) улазили у сукобе са вуду врачевима, чаробњацима црне магије, кинеским сектама, ванземљацима итд…

Једнако тако, сам Текс, иако човјек закона, није био склон слијепом робовању правилима, врло лако удара и брзо пуца, бивши је одметник и није склон поштовању крутих процедура, те често испаљује циничне пошалице између шакетања и пуцњаве, наговјештавајући долазак шпагети и ревизионистичког вестерна, те њихових далеко бруталнијих приступа темама Дивљег запада. Његову карактерну, пратила је и визуелна трансформација, гдје Галепову почетну инспирацију Керијем Грантом и класичним холивудским вестерном, постепено надограђују његови насљедници, који мијењају и модернизују Тексов лик у складу са временом, док бројни елементи фантастике и хорора визуелно маестрално допуњују вестерн иконографију прерија, шума и пустиња.

Са друге стране Текс као јунак, није шаблонска фигура усамљеног ренџера, већ пажљиво покрива неколико групација публике, прије свега кроз свој однос са пратиоцима, ренџером ветераном Китом Карсоном, својим сином Китом и Навахо Индијанцем Тигером Џеком. Идејно, он је увијек на страни потлачених, борио се у грађанском рату на страни Сјевера упркос томе што је био из Тексаса, јер је био поносан што је против ропства, а учествовао је у борби за слободу Мексика са својим пријатељем Монталесом. Након што је упознао Карсона, постао је ренџер и вођа Наваха као поглавица Ноћни Орао, а генерално Индијанци у његовом свијету нису безлични негативци, већ ликови далеко комплекснијег карактера од црно-бијеле подјеле на добре и лоше момке.

Иако велики број прича започиње у резервату Навахо Индијанаца, радња стрипа се дешава по цијелој Америци плус бројни излети на друге локације типа Кариби или Јужна Америка. Уз нове локације стижу и бројна гостовања стварних ликова попут генерала Кастера и Гранта, Индијанаца Кочиза и Џеронима, Бафала Била или егзотичних фиктивних ликова попут мистика Ел Мориска, пуковника канадске коњичке полиције Џима Брандона, трапера Гроса Жана и других пријатеља. Све то заједно био је наговјештај петпарачке тактике "посуђивања од других", коју ће "Бонели" едиција развити до савршенства у новијим стриповима попут "Загора", "Дилана Дога" или "Марти Мистерије".

Уз савезнике Текс, наравно, има и бројне непријатеље који се више пута појављују и увијек изнова враћају. Најпознатији непријатељ је чаробњак Мефисто, мистериозни Протеус, који се може прерушити у свакога, Црни Тигар, бивши принц из Азије коме је циљ завладати Америком, индијанска вјештица Зенда и бројни други зликовци.

Педесетих година "Текс" је почео скромно, у форми новинског стрип каиша, у свескама малих тиража од 50 хиљада примјерака, да би од 1960. године, почео излазити једном мјесечно у формату на 110 страница са три стрип каиша по страни, у тзв "Бонели" формату. Током шездесетих "Текс", постаје најтиражнији стрип у Италији, пратећи успон шпагети вестерна, жанра који много дугују овом стрипу, да би током сљедећих пет деценија константно чувао креативни углед и одржавао тираже широм планете, уз бројне преводе на друге језике.

Након почетног тандема Бонели-Галеп, на њему су радили бројни великани стрипа попут сценариста Серђа Бонелија, Ђанфранка Манфредија, Клаудија Ниција, Ђанкарла Берадија, Антонија Сегуре, Маура Бозелија, Пасквалеа Рује…, и цртача попут  Кладија Виле, Ђованија Тичија, Фабија Чивителија, Ива Милација, Горана Парлова, Анђела Стана, Џоа Кјуберта, Јесуса Бласка и бројних других. Током осамдесетих добио је чак и филмску адаптацију "Текс и господар понора", која се није прославила квалитетом, па се одустало од других адаптација, осим неколико видео-игара на италијанском језику.

У међувремену је добио специјална издања, серије посвећене његовој младости, бројне репринте и колекционарска издања, тврдоглаво одбијајући да напусти сцену пред млађим снагама.

Неко је педантно израчунао да је Текс током каријере убио преко три хиљаде људи, избјегао преко хиљаду засједа, суочио се у стотине револверашких дуела и претукао на хиљаду људи, али је без обзира на ову импресивну херојску статистику, увијек остао човјек од крви и меса, који воли попити пиво и појести бифтек, уз обавезно брдо кромпирића.

Данас је "Текс" симбол црно-бијелог стрипа у Италији, а уједно и најдуговјечнији стрип у тој земљи, са невјероватних 1323. издања иза себе. Након скоро осам деценија континуираног излажења стекао је статус, једног од културних симбола Апенинског полуострва као и широм планете, али оставши суштински оно што је био и давне 1948. године, обичан човјек на страни правде, што је да се не заваравамо, био велики херојски избор, како тад, тако и сад.

Домаћа издања

"Текс" је на домаћем тржишту први пут објављен 1968. године, у издању едиција "Златна серија" и "Лунов Магнус стрип" новосадског "Дневника".

Излазио је редовно све до 1992. године, поставши уз Загора, најпопуларнији "Бонелијев" јунак код нас, иако се није баш водило рачуна о оригиналној хронологији. Након рата објављивали су га разни регионални издавачи од српског "Веселог четвртка" кроз неколико едиција, преко хрватских издавача "Слободне Далмације", "Луденса", "Либелуса",  "Стрип агента",  до најновијег издавача, бањалучког "Колосеума",  који је протекле седмице издао први број нове "Текс" едиције. Укупно је до сада изашло 1017. издања у 31. едицији у региону, што довољно свједочи о популарности овог стрипа код нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана