Како је породица Јефтановић током 19. и 20. вијека градила Сарајево: Глигорије - вођа народа

Јелена Станић
Како је породица Јефтановић током 19. и 20. вијека градила Сарајево: Глигорије - вођа народа

Срби, које Сарајево намјерно или случајно заборавља, уткали су у историју овог града нити које не могу и не смију бити покидане. Политичке сплетке, сијање страха и раздора, довели су до тога да само неколицина зна какав је траг оставио српски народ у културном, политичком, вјерском и привредном животу овог града.

Историчар Боривоје Милошевић каже за “Глас Српске” да без обзира на то што их данас нема или их је мало, Срби су некада били доминантни у Сарајеву.

- Становништво града крајем 19. и почетком 20. вијека махом је било муслиманско, али је њихова моћ била обрнуто пропорционална бројности - каже Милошевић додавши да је српска трговачка елита тада представљала апсолутно најмоћнији трговачки слој у цијелој БиХ.

Један од најзначајнијих и најугледнијих сарајевских Срба био је и Глигорије Јефтановић (1841-1927), чија је обновљена породична гробница освештана крајем маја ове године на сарајевском гробљу Баре.

Јефтановићи су заједно са осталом српском елитом у својим рукама држали комплетну трговину у БиХ.

- Њихов најпознатији представник, Глигорије Јефтановић био је без сумње најбогатији Србин у Сарајеву, а можда и један од најимућнијих српских трговаца у цијелој БиХ - казао је Милошевић.

Јефтановићи су, истакао је он, на неки начин били мецене српске писмености, школства, културе и цркве.

- Може се рећи да су они, уз остале богате српске трговце, били покровитељи и заштитници српског културног живота. Многе школе без њих не би опстале - појаснио је Милошевић.

Глигорије је своје богатство почео да стиче још док је БиХ била дио Османског царства, а доласком Аустроугарске након 1878. године то богатство се увећава. Јефтановићи су, како је казао Милошевић, тада били власници великог броја некретнина, не само у Сарајеву него и у другим мјестима.

- Глигорије је први човјек који је крајем 19. вијека изградио модеран хотел “Европа” у строгом центру града који је био центар друштвеног живота и којем су, током аустроугарске управе, одсједали путници, дипломате, конзули, путописци, новинари и политичари - рекао је Милошевић.

Поред трговине, грађења и стицања материјалног богатства, Глигорије учествује и у борби Срба за црквено-школску аутономију. Био је на челу политичког покрета Срба Босне и Херцеговине од 1896. до 1905.

- На челу покрета су се налазили имућни српски трговци, а Глигорије представља једну од најзначајнијих фигура. Његово име и потпис налазимо на актима из тог времена који се тичу борбе Срба за црквено-школску аутономију - појашњава Милошевић и додаје да Глигорије потписује многе представке, жалбе и молбе који Срби из БиХ упућују цару Францу Јозефу у Беч.

Током Првог свјетског рата члановима породице Јефтановић суђено је за велеиздају те је Глигорије макнут из јавног живота.

- Завршетком Првог свјетског рата Глигорије се враћа на политичку сцену. Био је један од чланова Народне владе Босне и Херцеговине, а касније и дио Привременог народног представништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - казао је Милошевић.

Српски народ и “српска интелигенција” су током Другог свјетског рата били изложени прогонима и геноциду од стране усташких власти, а међу њима и угледни трговци.

- Доласком комуниста на власт велики дио приватне имовине се одузима, односно национализује те преживјели потомци Јефтановића одлазе из земље - појашњава он.

Милошевић истиче да се рад српских трговачких породица тог времена није заустављао на трговини и стицању личног богатства, него су, препознајући националне потребе свог народа били активни у политичком и јавном животу. Додаје да су Јефтановићи, као и друге српске трговачке породице, знатан дио капитала тестаментима остављали у корист цркве, школа, српских културних и просветних друштава, а посебно просвјете.

У данашњем Сарајеву је, према ријечима градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, само око 5.000 Срба који се асимилирају или је ријеч о старијим генерацијама које не желе да напусте своје огњиште.

- Представници федералног Сарајева покушавају на различите да нас вријеђају и да нас доведу у позицију да смо нека врста агресора и окупатора на својој земљи, заборављајући да смо и ми изградили наш град Сарајево - казао је Ћосић.

Глигорије је био власник предузећа “Хотелско и индустријско” д.д., подигао је циглану са модерном кружном пећи на Кошеву, откупио и осавременио је кречану у Хаџићима, а између осталог био је један од оснивача Српске штедионице у Сарајеву и Српске народне банке.

Ћосић каже да су због свега овога одлучили да подсјете народ на знамените Србе који су утицали на развој Сарајева.

- Глигорије Јефтановић је цијели живот посветио бизнису и развоју Сарајева у том времену, али и борби за права Срба. На његовом споменику пише: “Вођа народа” - казао је Ћосић.

Дух модерности

Боривоје Милошевић испричао је да су утицајне српске трговачке породице тог времена били носиоци духа приватног живота у БиХ.

- Нису живјели старим, османским начином живота. Куће су уређивали модерно, западњачки, док су њихове супруге и кћерке одјећу куповале у Бечу и Пешти - каже Милошевић и додаје да су у домовима организовали прве позоришне представе те наступе хорова и пјевачких друштава.

Потомци

Потомци породице Јефтановић, каже Љубиша Ћосић, су највјероватније у Америци, Канади и Чилеу.

- Имамо индиције да је Глигорије Јефтановић имао два сина који нису имали потомке и два сина који су имали дјецу - каже Ћосић, додавши да се нада да ће неко од њих видјети да нису заборављени те да ће им се јавити.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана