Годишњица смрти Мартина Лутера Кинга, човјека који је дао глас, срце и живот у борби против расизма

"Црква ми је увијек била други дом. Откад ме памћење служи, био сам у ондје сваке недјеље", рекао је.

Постао је баптистички свештеник у Монтгомерију, у држави Алабами, а 1953. године оженио се дугогодишњом дјевојком Коретом Скот Вилијамс. Имали су четверо дјеце.

У борбу за грађанска права креће 1955. године након што је активисткиња Роса Паркс у Монтгомерију сјела у предњи дио аутобуса резервиран за бијелце и одбила га напустити. По тадашњим сегрегацијским законима, црнци су морали сједити отрага.

Роса Паркс је ухапшена, а Кинг је повео протесте који су услиједили.

Годину послије амерички је Врховни суд пресудио да је у градском превозу раздвајање по боји коже противуставно.

Кинг је стекао углед широм нације и захваљујући својој елоквентности успио је протесте проширити у многе дијелове САД-а.

У коловозу 1963. године очарао је земљу говором пред 250 хиљада учесника Марша на Вашингтон. "Сањам... да ће моје четверо дјеце једнога дана живјети у нацији која их неће вредновати по боји њихове коже, него по карактеру", рекао је.

Говор се данас сматра ремек-дјелом реторике, а 1999. у једној анкети изгласан је за најбољи говор у америчкој историји.

"Сањам..." није било једино што је Кинг казао у говору који је укупно трајао 17 минута.

Позвао је на завршетак расизма у Америци, тражио је ненасилну промјену, позвао на једнакост и једнака права за све. Позивао се у њему на амерички устав, Декларацију о независности, Проглас о еманципацији којим је сто година раније укинуто ропство, на славни говор Абрахама Линколна код Гетисбурга, и на Библију.

Било је то први пут да је америчка јавност захваљујући преносу на све три националне телевизије могла чути колико су оправдани и праведни захтјеви афроамеричке заједнице.

Предсједник Џон Ф. Кенеди у том је периоду већ био предложио закон о расној једнакости, али га није могао прогурати у Конгресу. То ће нешто више од пола године након Кенедијевог убиства у Даласу успјети његов насљедник Линдон Џонсон.

Кинг је крајем 1964. добио Нобелову награду за мир, тада као најмлађи лауреат у историји. Новчане награде одрекао се у корист покрета за грађанска права. 

Већ идуће године избили су велики протестни маршеви у Селми, такође у Алабами. Кинг је поново био на њиховом челу. Иако је полиција учинила све да их заустави, протести су значајно припомогли да се убрзо након тога усвоји закон о једнаком праву гласа.

Иако је огроман напредак постигнут, његов се сан још није претворио у стварност. Већина и данас сматра да треба учинити још више како људи у Америци "не би били вредновани према боји коже, него према карактеру".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.