Годишњица смрти једног од највећих војсковођа и апсолутиста европе Наполеона Бонапарте

Први пут се истакао 1793. године у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку републику.

Послије похода на Египат, по повратку у Француску је - користећи незадовољство владавином Директоријума - у новембру 1799. године државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а од 1802. као "доживотни конзул".

Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон /Наполеонов кодекс/, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. године се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину.

Побједама, 1805. године над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица, приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио са Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома тешким условима.

Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. године је брата Жозефа поставио за шпанског краља. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. године омогућиле су потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а, покушавајући да покори цијели Стари континент, 1812. се одлучио за инвазију на Русију.

Пораз, који је тада доживио, означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. године код Лајпцига.

Савезници /Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци/ ушли су у Париз крајем марта 1814. године, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба.

Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро као британски затвореник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.