Срђа Трифковић за „Глас“ : Никада неће бити мира на Блиском истоку

Због тога је и немогуће ријешити вишедеценијски спор и крвави сукоб ова два народа, територијални и религијски те ће ови простори увијек бити једно велико буре барута. Они једноставно не могу да коегзистирају уз ону “живи и пусти да други живи”, јер је тај први прст у око оном другом и обратно. И једна и друга страна сматра да им егзистенција није загарантована, у било ком погледу док његов ривал уопште постоји и живи на истом простору.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске”, универзитетски професор, историчар и стручњак за геополитичке односе Срђа Трифковић, анализирајући позадину посљедњих дешавања на просторима Израела и у појасу Газе те крваве обрачуне до којих је дошло након што је милитантна група Хамас, протеклог викенда мучки напала Израел. 

У наставку овог разговора објаснио је и која је позадина овог сукоба у ком највише страдају невини цивили, односу великих сила према палестинском проблему, али и томе ко би највише могао да профитира из овог новог рата.    

ГЛАС: Шта је с овим бруталним нападом желио постићи Хамас?

ТРИФКОВИЋ: Одлука о нападу на Израел била је искључиво Хамасова, не иранска, како то неки покушавају да представе. Иран има потпуну контролу само над Хезболахом, шиитском организацијом, која је веома софистицирана ратна машина и која егзистира на просторима јужног Либана. Хамасов стратешки циљ био је, према мом мишљењу, да врате палестинско питање на агенду арапских влада и режима које су већ успоставиле одређене дипломатске односе с Израелом.

Египат је то учинио већ одавно, али и Уједињени Арапски Емирати и Бахреин. Ово је вјероватно био покушај да се осујете покушаји да дође до приближавања и између Израела и Саудијске Арабије.

Хамас је овим бруталним нападом желио изазвати крваву израелску реакцију, одмазду и освету. Зашто? Па како би имали у рукама моћан пропаганди материјал, да пробуде савест код одређених земаља о великом страдању палестинских цивила. Мислим да су сматрали, а имајући у виду и глобалну консталацију снага, али и конфликт у Украјини, да један тежак војни ударац Израелу и његова одмазда може затровати те поменуте односе у том региону.

ГЛАС: Да ли је то био једини циљ?

ТРИФКОВИЋ: Не. Постоји и секундарни циљ да се овим потезом запечати и судбина режима Абаса на Западној обали, који је већ добро дискредитован у очима младих Палестинаца. Значи, вероватно су на овај начин желели обезбедити контролу и над Рамалом, односно оним што се назива Јудејом и Самаријом. Да закључим, Хамас полази од става – “што горе, то боље”. Они прижељкују сцене израелског бомбардовања, уплакане жене, убијене цивиле... Наравно, никако не треба да заборавимо ни на бројну исламску, односно арапску дијаспору по Француској, Немачкој и другим земљама које су већ показале солидарност са Палестинцима.

ГЛАС: Хамас представља једну врсту огранка Муслиманског братства. У њиховом програму никада није предвиђено мирно рјешење овог сукоба, већ само свети рат?

ТРИФКОВИЋ: Са становништва ортодоксног ислама, а говоримо о учењу које датира још од Мухамедове објаве из седмог века, од тада је врло јасно наведено да један део света ислама који им је припао, никада не може бити враћен и припадати неверницима. Дакле Хамас је у том смислу само следбеник тог класичног ортодоксног исламског учења.

Због тога је и Израел велики трн у оку. За Хамас је било какав мировни предлог споразума неприхватљив. Они само следе пример њиховог пророка Мухамеда који је једном приликом потписао са Меком мировни прекид ватре, али то никада није био трајни споразум, јер се сматрало да се мора у неком тренутку наставити са светим ратом до тренутка док се сав невернички свет не повинује исламу.

И у том смислу можемо рећи да је исламска идеологија слична бољшевичкој, која је постулирала пролетерску револуцију и ширење социјализма на читав свет. Другим речима, према класичном марксистичко-лењинистичком учењу, крај историје ће доћи када читав свет буде под влашћу комуниста.

ГЛАС: Значи ово није само територијални већ и религијски сукоб или што би рекао Семјуел Хантингтон цивилизацијски?

ТРИФКОВИЋ: Тачно тако. Али, то исто важи и за јеврејску страну. Ако погледамо, ми сада имамо најортодокснију религијско ционистичку владу у историји ове земље коју чине и поборници става да све од реке Јордана до Средоземља и Суецког канала припада Израелу, односно израелском народу.

Ти и такви су категорични да се не може говорити о некаквој палестинској држави. Значи и код њих, и то у доброј мери, постоји тај миленијарни катаклизмични концепт конфликта који је структурно нерешив, јер је заснован и на верском наративу. Значи овај конфликт је структурно нерешив компромис те стога и на овим просторима никада неће бити мира.   

ГЛАС: Први премијер Израела Бен Гурион једном приликом је рекао - стари Палестинци ће изумријети, млади ће заборавити и раселити се. Да ли је то политик коју Израел и данас спроводи?

ТРИФКОВИЋ: У већој и мањој мери. Међутим, они ту имају два проблема. Први – у великој мери се смањио темпо усељавања Јевреја. Некада је тај демографски прилив био велики, поготово из некадашњег Совјетског Савеза по његовом разбијању, а касније и из Аргентине. Сада долази један број људи из Украјине, али у малом броју. Посљедњи догађаји ће сигурно одвратити оне који су планирали пресељење.

Друга веома битна ствар - имамо и велики одлив младих и образованих људи, Израелаца, у врли бели свет, поготово у САД и Немачку која им даје чак привилеговани статус приликом доласка у ову земљу, а како би се опет створила некаква немачко-јеврејска заједница после холокауста.

Арапи из Израела, који нису побегли у избеглиштво 1947. и 1948. године, чинили су тада неких 17 одсто од укупног броја становништва у Израелу, а данас је то већ око 22 одсто. Они не одлазе и поред свих притисака. Постоје чак регије и градови које су у потпуности настањени Арапима. И оно што је интересантно јесте да њима не пада на памет да буду прикључени некој будућој палестинској држави. Иако не воле Израел, они имају далеко бољи стандард него други Арапи који живе у појасу Газе.     

ГЛАС: Зашто деценијама на Западу окрећу леђа палестинском проблему који је увијек пријетио да изазове велику арапску буктињу?

ТРИФКОВИЋ: Постоји велика разлика између оног како се према овом проблему постављају у Америци и Западној Европи. У западноевропским земљама су далеко присутније критике на рачун одређених потеза Израела, за разлику од Америке, где је тако нешто немогуће, незамисливо.

Никако не треба заборавити да у појединим европским земљама муслиманско бирачко тело чини довољно висок проценат да представља језичак на ваги приликом избора. Ово прије свега важи за Француску, али и Немачку, па чак и Велику Британију. Градоначелник Лондона је муслиман. Зато поједине западноевропске владе и те­ како морају да пазе и воде рачуна о расположењу тих људи и ономе како се постављају према одређеним кризним ситуацијама на Блиском истоку.

Када је у питању Америка, утицај јеврејског лобија у овој држави је изузетно снажан, иако политички односи између Бајдена и Нетанијахуа и нису баш најбољи. Вашингтон никада неће окренути леђа Израелу, ма шта да они ураде и одлуче да учине.

ГЛАС: Коме највише одговара овај нови сукоб између Израела и Хамаса?

ТРИФКОВИЋ: Као прво - Иранцима, јер је на овај  начин загарантован њихов статус регионалне суперсиле. Они држе Хезболах под контролом и на узици, који је јако озбиљна војна организација. Имао сам прилику да посетим Либан и базе Хезболаха и то је изузетно озбиљна организација, далеко јача од Хамаса. Имају и респектабилан војни арсенал, ког чине и далекометне ракете. Иранци имају могућност да у неком тренутку “активирају” Хезболах и на тај начин угрозе северни део Израела, а што би у доброј мери променило стратешку слику овог региона.

Читава ова ситуација иде наруку и израелском премијеру, али и Русима, јер ће ова узаврела ратна ситуација натерати Америку да се више, уместо на Украјину, фокусира на овај регион Блиског истока и Израел, који им је далеко значајнији. Израел је животни партнер САД.

Резерве војног материјала које САД шаљу неће моћи задовољити и украјинску и израелску страну. И на крају, ту је и четврта страна, нимало мање важна - Кина, која је већ постала значајан политички актер на Блиском истоку, а поготово због посредовања у разговорима између Саудијске Арабије и Ирана. 

Рушење хегемоније

ГЛАС: Куда ово свијет иде, рат у Украјини, Израел и Хамас, напетости у регији Индо-Пацифика, побуне и пучеви у Африци?

ТРИФКОВИЋ: Иде ка слабљењу глобалне хегемоније САД. Владајућа америчка елита заслепљена је сопственом реториком о својој наводној изузетности и некаквом богомданом праву. Бојим се да ће због тога доћи у ситуација да нуклерани рат постане извеснији више него икада. Да се подигне на “ен-ту” тачку. До тога долази, јер не могу да прихвате да САД буду само једна од сила у мултиполарном свету који је базиран на равнотежи снага. Зато се и бојим да су спремни да ризикују и неки нови глобални холокауст.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.