Марко Поповић, писац за "Глас Српске": Читаоци желе од трилера узбуђење, али и правду

Рекао је ово за "Глас Српске", писац, сценариста и драматург Марко Поповић, објашњавајући, како је прво снимљен филм "Једини излаз", потом истоимена серија, а сада стиже књига. Један од најангажованијих и најбољих домаћих сценариста ("Једини излаз", "Тајна винове лозе", "Немирни", "Позив"), врстан писац трилера те сјајан есејиста и још много тога када је у питању умјетност, каже да се његов сценарио и роман разликују, баш колико је довољно да се сачува веза, али понуди и ново узбуђење примјерније роману из жанра трилера.

- Сличности у третману приче су наравно велике, али мислим да су разлике довољне, да се и серија и књига могу посматрати независно једна од друге.

Пре свега, роман је по жанру више психолошки трилер. Двоје главних јунака се непрекидно суочавају с многим опасностима, али се једини излаз из свега што им се дешава ипак налази у суочавању са самим собом - рекао је Поповић

ГЛАС: Да ли код Вас као аутора постоји мали "страх", да ће роман бити мање занимљив, јер сви знају причу, што посебно у форми крими трилера зна бити отежавајућа околност?

ПОПОВИЋ: Не постоји тај страх. "Једини излаз" није тип трилера који се превише ослања на изненађење у финалном обрту и верујем да ће људи који су волели серију пожелети да прочитају и књигу, а ја сам сигуран да ће им она пружити једно потпуно ново искуство проласка кроз причу.

Притом, ако током читања буду замишљали Анђелку Прпић и Љубу Бандовића као главне јунаке, одлично. Верујем да ће се тако само још више везати за њих.

ГЛАС: Хичкок је рекао да је добар филм као људски живот лишен досадних тренутака, с друге стране сви посљедњих 30 година живимо у веома узбудљивим и занимљивим временима, толико филмским, да се понекад пожелимо "досаднијих" момената. Колико је тешко писати трилерску прозу у земљи гдје стварност често маштовитошћу превазилази фикцију?

ПОПОВИЋ: Скандинавски аутори истичу као једну од тајни свог успеха чињеницу да у њиховим земљама деценијама, чак и вековима уназад није било никаквих ратова, револуција, преврата, па су њихови читаоци жељни узбуђења. Да је то скроз тачно, онда би њихови романи били популарни само у Скандинавији, а сваки Несбеов роман на крају године заврши међу 20 најпродаванијих "Лагуниних" издања. Дакле, и наши читаоци су жељни тог истог узбуђења, али мислим да су још више жељни правде, која овде одавно изостаје и то је мислим највећи изазов за домаће ауторе. Како уверити читаоце да и у нашим корумпираним државама, појединац може доћи до правде и до свог малог тријумфа, поготово ако насупрот себе има неког ко је "у систему"?

ГЛАС: Осим сценарија и романа "Једини излаз" прије шест година издали сте роман "Један погрешан корак", који се такође кретао унутар жанра трилера за који је један од блурбова гласио: "Трилери домаћих писаца имају све као амерички, осим великих тиража и скупих екранизација. Мислим да ће се после овог романа то променити". Дочекали смо екранизацију, колико сте Ви као аутор предлошка задовољни урађеним?

ПОПОВИЋ: Не знам, још увек нисам погледао материјал, али једва чекам да серија изађе, што ће колико знам, бити почетком следеће године. Серија ће се звати "Немирни", главне улоге играју Николина Фригановић и Гордан Кичић, а видећемо каква ће бити у односу на "Један погрешан корак".

Надам се да ћу бити позитивно изненађен.

ГЛАС: Једна занимљивост, у обје серије али и вашим романима и другим сценаријима имате изузетно јаке женске ликове. Колико Вам та родна перспектива олакшава или отежава писање?

ПОПОВИЋ: Мени су женски ликови у трилерима инспиративнији од мушких. Да би нешто остварила у животу жена углавном има препреку више од мушкарца и то причу одмах чини интересантнијом и узбудљивијом, јер се заплети сами намећу.

ГЛАС Посљедњих година Ви сте постали дио једног,  сада се може рећи, цијелог таласа аутора жанровске прозе на српском језику. Да ли полако добијамо српски ноар и шта нам је потребно осим талента који је евидентан, да можемо једног дана парирати рецимо скандинавској или британској школи трилера?

ПОПОВИЋ: За почетак не би било лоше да парирамо Грцима који годишње издају преко 70 трилер романа, док је код нас тај број и даље једноцифрен. Такође, њихови аутори трилера добијају престижне књижевне награде, што се код нас нажалост још увек не дешава. Али ствари се крећу набоље. Кад сам издао први роман он је стајао у одељку за домаће ауторе, док је одељак за трилере био резервисан само за иностране писце. Сада се то променило и мада ће неком можда звучати као ситница, ја је сматрам важним признањем за домаће ауторе. Наравно, сигуран сам да ће и популарност серија оснажити нашу књижевну сцену. Следеће године, осим серије "Немирни", изаћи ће и серија "Деца зла", по роману Милорада Мајића, а волео бих да се и дела други домаћих аутора трилера попут Ђорђа Бајића, Мирјане Новаковић, Владе Вујновића, Верице Винсет Кол и осталих, ускоро екранизују.

ГЛАС: У долазећој серији "Позив" коју сте писали са Ивом Митровић, осим већ редовно главне јунакиње овај пут Анице бивше инспекторке, поново сте у водама трилера, уз повратак Мирјане Јоковић у глумачке воде, а инспирација је пронађена, према вашим ријечима у модерној технологији комуникације, која што је масовнија, парадоксално чини нас као појединце све удаљенијим?

ПОПОВИЋ: Идеја једног позива који мења све била нам је почетна инспирација за серију. Онда је то мало порасло, па нам сад свака епизода почиње телефонским позивом који одређује даљи ток радње у епизоди. Наравно, када пишем са Ивом, женски ликови су посебно истакнути тако да се прича "Позива" фокусира на три жене које се остварују у три типично мушке професије, а то су - политика, полиција и криминал.

Кад на то додамо још и актуелну тему екологије и загађења, онда мислим да имамо прави рецепт за занимљиву и узбудљиву серију, релевантну за наше данашње друштво. Осим феноменалне Мире Јоковић, у серији још глуме и Снежана Богдановић, Ана Франић, млада Даница Недељковић, Уликс Фехмиу, Небојша Миловановић и други.

ГЛАС: С друге стране, серија "Тајна винове лозе" жанровски искаче у Вашем сценаристичком опусу. Колико Вам је био изазов/оптерећење изаћи из вода класичног трилера и опробати се у водама условно речено породичне мелодраме?

ПОПОВИЋ: Ко каже да искаче? Дејан Караклајић, продуцент серије, окарактерисао је "Тајну винове лозе" као "мелодрамски трилер", а ја мислим да је истрага убиства оно што је обележило ову серију, поготово њену прву сезону. Док се серија емитовала, просто је невероватно колико ме је људи питало да им откријем ко је убио Теодору. И то људи из свих друштвених група: мушкарци, жене, млади, стари, богати, сиромашни, мање или више образовани. Иста ситуација је била и на интернет форумима и друштвеним мрежама. Случај Теодориног убиства је дефинитивно трилерски заплет о коме се у Србији највише причало у последњих неколико година. 

ГЛАС: Када смо код серија права експлозија домаће серијске продукције дала је обиље могућности сценаристима и комплетној домаћој кинематографији, али с друге стране брзина и рокови продукције постављају друга ограничења пред ауторе. Колико је тешко бити креативан у тим "ужурбаним" околностима.

ПОПОВИЋ: Експлозија светске и домаће серијске продукције не само да је дала писцима много више посла и стваралачке слободе, него их је поставила као најважније актере у читавом креативном процесу. Тако да бих ја мало да уживам у томе и не бих да се жалим ни на шта. 

ГЛАС: Студирали сте филмску режију, како генерално гледате на тај судар класичне, биоскопске продукције са стриминг/телевизијском ером, која као да нема границе у масовности продукције. Звучи застрашујуће, када се узме у обзир да је само у САД прошле године снимљено 559 серија а гдје је остатак свјетске продукције?

ПОПОВИЋ: Зашто би то било застрашујуће? Зар није феноменално што сада имамо толики избор, што су нам путем стриминг сервиса у сваком тренутку доступни драмски садржаји из целог света које смо раније могли да гледамо само на филмским фестивалима? С друге стране, публика која је и даље верна традиционалној телевизији и домаћем програму може непрекидно да ужива у новим садржајима, уместо да је осуђена на избор између репризе "Бољег живота" и ријалитија. Драмске серије су убедљиво најбољи и најквалитетнији телевизијски програм намењен широј публици.

ГЛАС: Чувени нобеловац Сарамаго рекао је да је његов стваралачки рецепт "писање двије странице дневно а остало је читање и само читање". Како гласи Ваша формула и колико и шта стижете читати?

ПОПОВИЋ: За мене је најважније да читам оно што ме инспирише да одмах седнем и пишем. Ако читам нешто што је превише добро, то може бити и контрапродуктивно за моје самопоуздање. Најсрећнији сам када ми током самог читања падају идеје за мој роман или сценарио, које се обично на крају испоставе и као најбоље.

ГЛАС: Помињали сте у пар интервјуа да развијате нову серију "Јужни ток", о чему је ријеч и с ким сарађујете у том пројекту?

ПОПОВИЋ: Пројекат је тек у зачетку и не бих још откривао детаље, могу само рећи да је у питању регионална прича, која се дешава у неколико балканских држава.

ГЛАС: Што се тиче прозе, да ли уз све те обавезе на сценаријима стижете писати и када бисмо могли очекивати неки нови роман?

ПОПОВИЋ: Е, то бих и ја волео да знам. Волео бих да пишем роман годишње али то је, бојим се, немогуће. Надам се да ће бити најкасније за две године.

Узори

ГЛАС: Гдје се крију коријени ваше прозе, који писци и који умјетници су генерално утицали на формирање вашег прозног стила? Колико заслуга сноси проза, а колико кинематографија?

ПОПОВИЋ: Подједнако, рекао бих. Што се тиче књижевних узора тиче, ту су пре свих писци модерних трилера: Харлан Кобен, Ли Чајлд, Џилијен Флин, Лина Бенгсдотер, Мајкл Конели, а од телевизијских аутора истакао бих Винса Гилингема (аутора "Брејкинг Бад" и "Бетер кол Сола") и Сару Трим (ауторку "Афере")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.