Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ: Биће новца за изборе

Ведрана Кулага Симић
Foto: Велибор Трипић

Политичко Сарајево дуго ради на томе да, како већ бира два члана Предсједништва БиХ, што им поприлично и успијева, овај пут покуша утицати и на избор члана из Републике Српске, а агресивније ће играти и представници међународне заједнице ове године јер њихови фаворити немају шансу да побиједе на фер изборима. У свему томе ће веома необични бити мјесто и улога Централне изборне комисије (ЦИК) која се ових дана више бави туђим него својим пословима.

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија наглашавајући да ће бити новца за предстојеће опште изборе у БиХ.

- Чињеница је да буџет институција БиХ за 2022. годину још није усвојен, али најмања одговорност је на Савјету министара, па и Парламенту БиХ. Глобални фискални оквир, који треба да одобри Фискални савјет БиХ у којем су ентитетски премијери, министри финансија, предсједавајући Савјета министара и министар финансија и трезора БиХ, за 2022. нисмо имали до краја марта ове године. Није било сагласности Владе РС и због тога није усвојен оквир, без којег се није могло приступити изради буџета. Министарство финансија припрема нацрт буџета, надам се да ће ускоро бити упућен Предсједништву БиХ, које је формални предлагач, а затим и у Парламент БиХ и то до краја маја, а даље одлуке су на Парламенту - навео је Тегелтија.

ГЛАС: Питање буџета се посебно спомиње јер ЦИК за који дан расписује изборе. Законски рок за обезбјеђивање новца је 15 дана након расписивања, дакле око 20. маја. Да ли ће бити новца за изборе?

ТЕГЕЛТИЈА: Новца за изборе је увијек било и биће. О томе смо говорили и 2020, али је ЦИК одлукама помјерио изборе, а на крају су имали новац. Избори се расписују почетком маја, а одржавају почетком октобра. То је дуг период да би се инсистирало на новцу у мају. И прије двије године сам рекао, а и сада ћу, да избори неће зависити од финансијских средстава, а морамо признати да ЦИК веома агресивно наступа о питању тог новца. Не знам који су им мотиви, али мислим да у припремама за изборе имају далеко важнијих ствари него да размишљају о томе.

ГЛАС: Они се позивају на одредбу Изборног закона којом је дефинисан рок од 15 дана.

ТЕГЕЛТИЈА: Има много важнијих одредби којима ЦИК не посвећује посебну пажњу.

ГЛАС: На шта мислите?

ТЕГЕЛТИЈА: На много тога, од припрема за гласање у иностранству и томе слично.

ГЛАС: У ЦИК-у махом као кривца виде министра финансија и трезора БиХ Вјекослава Беванду оптужујући га да блокира буџет, повезујући то са партијом којој он припада и која је најављивала и бојкот избора због неусвајања измјена Изборног закона?

ТЕГЕЛТИЈА: То није ни фер ни коректно према њему, посебно јер је Савјет министара колективни орган. Алудира се на то да је члан ХДЗ-а БиХ, партије која је незадовољна Изборним законом, односно неспремношћу СДА да промијени одређене елементе, али идеје ЦИК-а да новац буде обезбијеђен из вишка средстава из неког претходног периода нису ничим утемељене. Зато говорим да се баве туђим, а не својим послом. Сигуран сам да министру Беванди није у циљу блокада избора нити да било шта ради на том плану.

ГЛАС: Вјерујете ли да ће избори бити у октобру или, имајући у виду све, могу и овај пут да буду пролонгирани, као локални прије двије године?

ТЕГЕЛТИЈА: Од ЦИК-а се све може очекивати. Постоје неки којима избори баш и не одговарају, с обзиром на политички рејтинг. Ако смо се опредијелили да ћемо ићи у изборе, по сваку цијену и без измјена закона, онда треба да буду почетком октобра. Вјерујем да ће се то десити и да ЦИК неће направити оно што је направио 2020, а не вјерујем да ће бити усвојене измјене Изборног закона.

ГЛАС: Кажете да некима не одговара да избори буду на вријеме. Коме?

ТЕГЕЛТИЈА: Зна се како изгледају политички рејтинзи појединих партија. Свјесни су да ће, ако избори буду у октобру, поново бити губитници.

ГЛАС: Хоће ли бити тешко формирати власт након избора?

ТЕГЕЛТИЈА: Никада избори у БиХ нису завршили њиховом имплементацијом у року. Извјесно је да ће у Српској све бити урађено на вријеме, ко год буде побједник, као и сваки пут. С друге стране, Влада ФБиХ није формирана од избора 2018, предсједник и потпредсједници ФБиХ нису изабрани и то никоме не смета. Савјет министара је изабран готово годину након избора, тако да се очекује веома слична ситуација. Треба имати на уму и да у изборном процесу у БиХ постоји и четврти партнер, а то су представници међународне заједнице. Политичко Сарајево сад жели да утиче и на избор члана Предсједништва из Српске преко гласова из дијаспоре. Све тамошње партије, без обзира на назив, су усмјерене на формирање листе са великим бројем Хрвата да би утицали на избор делегата у Дому народа, а што се тиче хрватске стране, мислим да неће бојкотовати изборе и дозволити да неко други бира политичке представнике тог народа мимо њих. Не знам како ће се понашати након избора. И међународна заједница има фаворите, иако увијек кажу да се не мијешају. Мислим да ће бити далеко агресивнији ове године. Нећу се изненадити ако услиједе нове политичке санкције људима из СНСД-а. Нама не смета финансијска подршка коју дају опозицији у Српској, већ директни покушај дисквалификације појединаца. У овом моменту се у политичком Сарајеву највише лицитира о моћи ЦИК-а, а који данас не би био овакав да није било уплитања појединаца из међународне заједнице да утиче на изборни резултат.

ГЛАС: Осим избора, и украјинско-руски сукоб је горућа тема. Може ли БиХ бити неутрална?

ТЕГЕЛТИЈА: Спољну политику води Предсједништво. Став Српске је да БиХ остане неутрална, подржавајући територијалну цјеловитост Украјине. Сврставање на једну или другу страну ни на који начин неће помоћи ни нама ни било коме у БиХ. Ми смо против санкција било коме, јер смо их преживљавали у Одбрамбено-отаџбинском рату. Санкције нису завршиле рат у БиХ, већ мировни преговори. Ипак, бошњачки лидери и министри на све начине покушавају да нас заобиђу, упућујући поруке које нису усаглашене у БиХ.

ГЛАС: Сукоб на истоку оставља и те­ како видљиве посљедице. Поскупљења су стална. Обећавана је и промјена стопе ПДВ-а у БиХ, укидање акциза на гориво, али још ништа од тога.

ТЕГЕЛТИЈА: Нисам, у оваквим ситуацијама, заговорник интервенција кроз пореску политику, већ директних интервенција у погођеним секторима. Показало се да су многи прибјегли томе да се одрекну дијела прихода покушавајући да снизе цијене, али није дало ефекте ни код њих. БиХ је показала сву своју слабост у функционисању јер нисмо могли доћи до заједничког рјешења. Лично мислим да је најбоље, кад су поједини слојеви друштва посебно погођени растом цијена, а држава има значајан раст прихода, директно интервенисати и помоћи најугроженијима. Промјена цијене горива, на примјер, не погађа све исто. Поново позивам власт у ентитетима и локалним заједницама да вишак прихода, који су резултат раста цијена, искористе да директно помогну онима који су најугроженији, а зна се ко су и у којим областима је могуће интервенисати. Овако, кроз пореску политику, те добре ефекте користе и они који финансијски добро стоје и које неће озбиљније угрозити појединачне корекције цијена.

ГЛАС: Да ли под директним интервенцијама мислите и на повећање плата, давања или само кроз одређене субвенције?

ТЕГЕЛТИЈА: Плате треба да расту, али трку са цијенама никада нису успјеле стићи. Али, ако постоје проблеми са јавним превозом, потребно је помоћи превознике како не би били приморани да дижу цијене. Ако има проблема у вртићима због поскупљења, потребно је и ту интервенисати. Власт је та која мора да има информације које су то категорије друштва.

Тајни списак

ГЛАС: Да ли сте урадили све што можете, са аспекта функције коју обављате, да дођете до списка на којем су имена оних којима је забрањен улазак у БиХ, а који је у Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА) БиХ, на којем су и професори?

ТЕГЕЛТИЈА: Закон прописује да предсједавајући и његови замјеници немају никакву могућност нити се смију укључивати у оперативни рад службе, а ово што служба ради јесте та врста посла. Није проблем да видим спискове, али не могу да их саопштим нити јавности ни појединцима. На нашем је око 300 особа, највише оних које се повезују са радикалним исламом. Дио чине они из свијета криминала, корупције, али има и оних које називају интересантним лицима. Могу рећи да на списку нема јавних личности из било које земље, а било би добро јавно рећи коме се забрањује улазак. Мислим да ћемо покушати да кроз неку законску регулативу то саопштимо, као што је Црна Гора саопштила Матији Бећковићу да му је забрањен улазак у ту земљу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана