Првим посланицима мјесечно 1.200 марака

Ведрана Кулага 04.09.2015 10:51

Бањалука - Предсједници, потпредсједници и посланици првог сазива Народне скупштине РС ускоро би могли остварити дуго очекивано право на накнаду која би требало да буде у висини једне и по просјечне плате у РС, односно око 1.200 КМ.

Судбина тог приједлога је у рукама њихових колега у актуелном сазиву парламента РС.

Некадашњи посланици окупљени у Асоцијацији стваралаца РС већ дуже вријеме траже да буде ријешен њихов статус, јер добар дио њих живи тешко и без икаквих привилегија. Њихов захтјев у више наврата је био тема разговора са највишим званичницима Српске, који су резултирали Нацртом закона о правима изабраних представника РС од 1991. до 1996. године чији је предлагач предсједник РС Милорад Додик. Додик је истакао да су многи чланови Асоцијације стваралаца РС изгубили послове и нису успјели да ријеше егзистенцијална питања, због чега је потребно усвојити пропис којим ће бити регулисана њихова доживотна права. Нацрт закона је упућен у скупштинску процедуру, а пред посланицима би требало да се нађе 15. септембра.

У образложењу је наведено да је потребно да законом буде уређен начин остваривања права народних посланика који су дужност обављали од 24. октобра 1991. године до 14. септембра 1996. године. Посланици, предсједници и потпредсједници би, ако актуелни народни трибуни дају зелено свјетло за предложени документ, требало мјесечно да примају око 1.200 КМ. За спровођење тог закона, према процјенама надлежних служби, годишње ће бити потребно око 2,1 милион КМ.

- Након смрти корисника право на накнаду имају брачни супружник и дјеца (брачна, ванбрачна и усвојена), пасторчад, дјеца узета под старатељство и друга дјеца без родитеља узета на издржавање. Дјеца остварују право на новчану накнаду ако су на редовном школовању и ако нису старија од 26 година. Право на накнаду утврђује се рјешењем које доноси генерални секретар Народне скупштине РС - предвиђено је у нацрту закона.

Први сазив Народне скупштине РС бројао је 83 посланика, а у периоду који је обухваћен законом кроз скупштинску салу их је прошло 90. Иако нико нема поуздан податак, претпоставља се да међу живима више није двадесетак посланика из тог времена. У периоду на који се односи нацрт закона предсједници РС су били Радован Караџић и Биљана Плавшић, а потпредсједници Плавшићева, Никола Кољевић и Драгољуб Мирјанић. Од њих међу живима једино није Кољевић.

Предсједник првог сазива Народне скупштине Момчило Крајишник изразио је задовољство предлагањем нацрта закона.

- Коначно се исправља мала неправда према људима који су стварали Српску и који су низ година били на маргинама. Надам се да наши насљедници у Скупштини неће бити против тога - рекао је Крајишник.

Задовољан је и Слободан Бијелић који је био у скупштинским клупама у том периоду.

- Радили смо тада у тешким временима, а данас је немали број мојих колега социјално угрожен и скоро па и дотакао дно друштвене љествице. Драго ми је због ове одлуке власти РС. Колико је год важно да добијемо накнаду једнако је битно и право да присуствујемо сједницама парламента наше РС за коју смо се борили - рекао је Бијелић.

Ово није први пут да се статус посланика првог сазива покушава законски уредити. Народна скупштина је 2006. године усвојила Закон о правима и дужностима посланика, али он није спроведен због тога што је тадашњи предсједник РС Драган Чавић одбио да га потпише.

- Одбио сам да потпишем закон о правима посланика, јер је тај акт био неморалан и несразмјеран у односу на бројне друге категорије становништва. Закон има и дневно политичку димензију, пошто се овим актом жели направити раздор унутар СДС-а и индиректно пружити подршка новооснованој Изворној СДС у коју су ушли бројни посланици првог сазива - истакао је јуче Чавић.

Други неуспјешан покушај датира из 2012. године када је тадашњи предсједник Народне скупштине Игор Радојичић покренуо иницијативу за рјешавање статуса посланика првог сазива кроз признавање дуплог радног стажа и загарантовану пензију. Разлог за иницијативу је био у томе што посланицима првог сазива вријеме проведено у скупштинским клупама током рата никада није урачунато у радни стаж. Већина их је послије ратних дешавања остала без посла, али и без пензија.