Неизвјесна судбина конкурса за избор нових судија: Уставни суд БиХ остаје окрњен

У том суду, чије је сједиште у Сарајеву, има девет судија. Четири члана бира Представнички дом ФБиХ, два Народна скупштина Републике Српске, док су три и даље странци које бира предсједник Европског суда за људска права након консултација с Предсједништвом БиХ.

Два мјеста су упражњена када је прво Мате Тадић, чији насљедник би требало да буде изабран у ФБиХ, лани половином августа отишао у пензију јер је загазио у осму деценију живота, а недуго затим, из истог разлога, Суд је напустио и Миодраг Симовић на чије мјесто би требало да дође стручњак из Српске, а након процедуре у републичком парламенту.

Федерални медији пренијели су јуче да је сједница Представничког дома Парламента ФБиХ заказана за 21. јуни, а на дневном реду је, између осталог, и гласање о новом судији Уставног суда БиХ.

Прворангирани на конкурсу који је доведен до краја још половином прошле године, од десет кандидата, је Марин Вукоја који је близак ХДЗ-у БиХ, али је, према ранијим изјавама, прихватљив и бошњачкој коалицији окупљеној око СДП-а. Ипак, упућени с обзиром и на замјерке током конкурсне процедуре, кажу да ће ово бити и својеврсни тест за владајућу већину у ФБиХ јер се копља ломе и око тога да ли је могуће да се гласа само о једном кандидату или би и остали требало да буду на листи која иде пред посланике.

Ситуација је можда и компликованија у Републици Српског, имајући у виду да годинама влада незадовољство због, како тврде, неуставног начина рада Уставног суда БиХ и тога да ту и даље сједе стране судије, јер међу колегама у ФБиХ нема још довољне воље за усвајањем закона о тој институцији који треба да предвиди и замјену странаца домаћим стручњацима.

Атмосфера је додатно узаврела након недавне заједничке изјаве политичара из ФБиХ у којој су навели да је БиХ надлежна за имовину те да правосуђе треба процесуирати оне који је књиже на Републику Српску, позивајући се и на одлуке Уставног суда БиХ у вези са власништвом над земљиштем. 

Тада је као реакција на то, између осталог, у републичком парламенту, и то већином гласова, усвојен закључак на основу којег су позване српске судије да поднесу оставке у том суду све док Скупштина не одлучи другачије. То се односило на Златка Кнежевића као јединог представника Српске у Уставном суду, али он се налази на оправданом боловању.

Због тог оправданог одсуства, иако још није испуњен закључак Скупштине, није могуће одржавати сједнице јер у Уставном суду БиХ нема никога из Српске.

Предсједник Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске Илија Таминџија кратко је потврдио за "Глас Српске" да комисија још у овом мандату није разматрала предметни конкурс који је готово до краја довео претходни сазив тог републичког тијела, имајући у виду да је разговор са кандидатима обављен прије готово годину.

Стручњаци, с друге стране, тврде да актуелни сазив без проблема може да у процедуру упути листу најуспјешнијих кандидата на основу већ обављених интервјуа у јулу прошле године, али да је сада више питање политичког тренутка.

- Свима је познат став Републике Српске и оно што годинама тражи, почев од закона који треба да регулише рад Уставног суда, а што се тиче конкурса нема никаквих сметњи да актуелна скупштинска комисија настави тамо гдје је стао претходни сазив. Ипак, јасно је и то да је политика дубоко и у овоме - истакао је саговорник "Гласа".

На конкурс се, према ранијим информацијама, пријавило девет кандидата, а спекулисало се да Милан Благојевић, професор уставног права и бивши судија који је поднио оставку на ту функцију јер није хтио да суди по закону који је наметнуо високи представник, као и Огњен Тадић, који је дуго година обављао бројне политичке функције имају највише шанси.

Правила

Уставом БиХ је прописано да ће судије у том суду бити истакнути правници високог моралног угледа те да ће служити до навршених 70 година живота, осим уколико поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија. Судије које бира предсједник Европског суда за људска права не могу бити држављани БиХ нити било које сусједне државе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.