Лордан Зафрановић о пројекту “Златни рез 42”: Филм ће узбудити регију, а многе ће и забољети

У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” Зафрановић истиче да ће ово бити круна његове досадашње филмске каријере, изузетно стваралачки богате, коју је углавном посветио анализи зла и догађајима везаним за страдање невиних у НДХ.

- Веома дуго припремам овај филм, који сада носи и други наслов “Златни рез 42”, умјесто “Дјеца Козаре”. Прича је подигнута на један други и виши ниво од прве верзије сценарија. Оно што у овом тренутку могу рећи јесте да ће он сигурно многе погодити - каже Зафрановић, откривајући у наставку овог разговора како ће изгледати глумачка екипа, када ће пасти прва клапа, те какве поруке и поуке са собом носи овај филм.

ГЛАС: Да ли су завршени сви радови на припреми сценографије код Градишке, гдје градите филмску мини реплику логора Јасеновац?

ЗАФРАНОВИЋ: Морам признати да у посљедње вријеме баш и не дајем интервјуе, да не објашњавам због чега, али пошто сте ви из Републике Српске, прекршићу то своје правило. На једном простору код Градишке је започето са припремним радовима на постављању сценографије за филм. Терен је очишћен, довезен је неопходни грађевински материјал и ускоро ће се почети са градњом мини реплике логора Јасеновац. Припремио сам све нацрте. Дуго се бавим овом темом, те врло добро знам како је отприлике изгледао тај монструозни логор смрти. Наравно, неће то бити ништа мегаломански, већ ће бити прилагођено потребама снимања филма. Вјерујем да ћемо с овом репликом логора успјешно дочарати његов изглед, али и све ужасе који су се у њему десили.

ГЛАС: Да ли сте завршили са избором глумачке екипе, те можете ли открити ко ће понијети главне улоге?

ЗАФРАНОВИЋ: Као прво издвојио бих Микија Манојловића. На њега не бих трошио пуно ријечи, јер се зна о каквој се глумачкој величини и легенди ради. Већ је све договорено и са хрватским глумцем Леоном Лучевом. Наравно, ту је Џек Димић. Он је право козарско глумачко откриће за мене. У појединим сценама ће се појавити и великани нашег глумишта, попут Раде Шербеџије, Петра Божовића, Ирфана Менсура, Фране Ласића, Словенца Бориса Каваце... Значи, у снимање овог филма је укључен низ познатих и препознатљивих глумачких величина из цијелог региона, с којима сам ја и раније изузетно добро сарађивао. Да закључим, то је један јак глумачки тим који сигурно гарантује да ће овај филм бити на једном високом нивоу који ће омогућити да он оде и у свијет.

ГЛАС: Окупили сте веома респектабилну ауторску екипу коју чини више од 60 професионалаца из цијелог региона. Када можемо очекивати да падне прва клапа?

ЗАФРАНОВИЋ: Прва клапа филма ће, како је планирано, пасти 21. августа ове године. Мало каснимо са почетком снимања, јер смо имали одређених проблема са финансирањем овог захтјевног и великог филмског пројекта. Због тога ћемо и један дио снимања пребацити за наредну годину, јер се у филму говори о љету 1942. године. Вјерујем да би тај наставак снимања требало да крене већ у марту наредне године. Ако нас вријеме послужи, мислим да бисмо до јула 2023. године могли завршити. 

ГЛАС: Како се осјећате јер сте успјели да посложите све коцкице за овај филм, чије снимање дуго планирате и припремате?

ЗАФРАНОВИЋ: Па, мислим да смо тренутно на добром путу. Да се мало сликовито изразим, стали смо на чврсто тло и изашли из блата с којим смо се дуго времена борили. У претходном периоду је било пуно обећања, а мало реализације. На крају су се коцкице посложиле. Морам поменути да је дио овог пројекта и познати композитор Жељко Јоксимовић, који је недавно врло успјешно учествовао и у реализацији филма “Тома”. Значи, читава екипа, заједно са три продуцента, од којих је један и из Републике Српске, гарантује да ћемо направити један добар и изузетан филм.   

ГЛАС: Ако се не варам, прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија?

ЗАФРАНОВИЋ: Па знате, мислим да је то и вама познато, било је неких крађа у претходном периоду. Неке моје такозване колеге су искористиле мој првобитни сценарио “Дјеца Козаре” да сниме свој филм. Онда сам одлучио да га дорадим, али не само због тога, већ и због саме чињеница да је првобитни сценарио био написан још 80-их прошлог вијека. Не треба заборавити да је на овим просторима у међувремену био још један несретни и крвави рат, тако да сам онда све то подигао на један виши естетски ниво, који мени далеко више одговара и даје више простора. То је сада једна савременија и модернија естетика. Филм ће говорити како о том некадашњем мрачном периоду, тако и о данашњем злу. Те паралеле, да се то зло некако циклички понавља, једна је од главних промјена које сам унио у нови сценарио. Значи, радња филма се креће између земље која је пуна крви - и неба. То су двије крајности. Час смо на тој земљи, час на небу. И све то је рађено на основу историјских докумената. Ја ћу то само покушати приказати на један свој начин. Годинама сам то истраживао, те мислим да ће овај филм због своје садржине сигурно узбудити регију, а онда можда и мало шире.      

ГЛАС: Недавно сте рекли да је ово у ствари Ваш умјетнички крик да се зло више никада не понови?

ЗАФРАНОВИЋ: Када сам кренуо са истраживањима Јасеновца и страдања у овом логору, те судбинама несрећника са Козаре, том задатку сам се у потпуности предао. То ме држи и траје већ деценијама. Прво сам документарно радио, а онда и истраживачки. Оним нешто старијима сигурно је познато да сам се овом темом, о страдању у НДХ, бавио и у неким од својих претходних филмова, као што је “Залазак стољећа”, због ког сам био принуђен да емигрирам из Хрватске у којој сам рођен. О том злу сам говорио и у неким другим филмским остварењима попут “Пада Италије”, “Вечерњих звона” и “Окупације у 26 слика”, тако да је ово само наставак свега тога и једна врста круне мог досадашњег рада. Кога ће овај нови филм највише забољети, то ћемо видјети?! Али, он на свом крају доноси и једну врло важну поруку, да је на овим нашим просторима могућ суживот. Како се оно каже - “не треба заборавити зло, али ваља нам заједно живјети”. Ту смо, гдје смо. Без обзира на све историјске трзавице, балкански народи морају наћи начин да живе у добру, не у злу.

Леонардов идеални човјек

ГЛАС: Зашто филм носи назив “Златни рез 42”?

ЗАФРАНОВИЋ: Има неколико разлога. Као прво, број 42 означава када је почео тај ратни ужас, у ком је убијен велики број дјеце и жена. С друге стране, појам “златни рез”, односно геометрије умјетности, представља идеалне пропорције као што, рецимо, има људско биће. Присјетимо се само цртежа идеалног човјека Леонарда да Винчија, у ком је он заокружен најсавршенијим геометријским облицима. Стога је и форма филма унутар тих неких форми. Цијела унутрашња конструкција филма рађена је по Леонардовом идеалном човјеку, који је у мом новом сценарију тако понижен и разапет да се човјек мора стидјети што је људско биће, јер се за оно што је направљено у Јасеновцу не могу наћи праве ријечи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.