Како ће се Конаковић оправдати пред Американцима

САРАЈЕВО – Позив представнику БиХ на министарску конференцију о борби против политичког тероризма, коју 15. јула у Вашингтону организује амерички државни секретар Марко Рубио, показује да САД и даље Балкан посматрају кроз призму безбједносних изазова и пријетњи.

• Представник БиХ позван је на министарску конференцију о борби против политичког тероризма, коју 15. јула у Вашингтону организује амерички државни секретар Марко Рубио.
• Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић сматра да позив показује да САД и даље Балкан посматрају кроз призму безбједносних изазова, с посебним фокусом на ратно насљеђе, радикализацију, стране борце и могући ирански утицај у БиХ.
• Према његовим ријечима, министар иностраних послова Елмедин Конаковић у Вашингтону ће морати да изнесе ставове БиХ о питањима која су важна за глобалну борбу против тероризма, укључујући однос према Ирану.
• Политички аналитичар Александар Павић оцијенио је да ће Конаковић покушати да представи повољнију слику безбједносне ситуације у БиХ, те да би се могао суочити са питањима о муџахединима, вехабијама, иранском утицају и другим безбједносним темама.
• Саговорници указују да Вашингтон тероризам све више посматра у ширем контексту политички мотивисаног насиља, радикализације и геополитичких пријетњи, а не само кроз дјеловање класичних терористичких организација.

Сматра ово стручњак за безбједност Џевад Галијашевић, наводећи да појам "политички тероризам", који ће бити у фокусу ове конференције, није нова врста тероризма, већ покушај да се нагласи политичка позадина и мотиви који стоје иза оваквих и сличних акција.

Он оцјењује да је чињеница да конференцију организује амерички државни секретар посебно значајна јер, како наводи, Рубио уједно има и важну улогу у систему америчке националне безбједности.

Одржавање овакве конференције, у овом тренутку, према ријечима овог стручњака за безбједност, долази у вријеме када Вашингтон све више пажње посвећује различитим облицима политички мотивисаног насиља, радикализације, екстремизма и утицаја страних актера који могу угрозити националну безбједност САД и њених савезника.

Нови амерички приступ тероризму све мање се ограничава само на класичне терористичке организације, већ обухвата и шире мреже утицаја, идеолошке покрете, државне актере и структуре које могу користити политичко насиље као средство за остваривање својих циљева. Управо у том ширем безбједносном оквиру САД поново посматрају и простор Балкана.

Према оцјени Галијашевића, БиХ је за САД посебно интересантна због питања која се односе на ратно насљеђе, присуство страних бораца током рата, али и могуће везе појединаца са међународним терористичким структурама.

- За САД је важно питање како су појединци који су били повезивани са нападима на америчке интересе могли да бораве и дјелују на простору БиХ. То је питање које није нестало - каже Галијашевић.

Он подсјећа на случајеве појединаца који су били повезивани са терористичким активностима у иностранству, наводећи да ће, по његовом мишљењу, управо таква питања бити у фокусу америчких безбједносних структура. Посебно помиње Халида Шејха Мухамеда, једног од главних оптужених за организацију напада 11. септембра, за кога наводи да је током рата боравио у БиХ.

ОТКУД БиХ

Према његовој оцјени, БиХ на конференцију није позвана зато што је примјер идеалне борбе против тероризма, већ зато што је, како тврди, у одређеним периодима била простор кроз који су пролазиле идеологије, појединци и структуре повезане са глобалним екстремизмом.

Говорећи о актуелним безбједносним изазовима, овај стручњак за безбједност посебну пажњу усмјерава на оно што назива растућим иранским утицајем у БиХ. Према његовим ријечима, током рата у БиХ постојале су структуре повезане са иранским безбједносним апаратом, а одређени облици утицаја, како тврди, наставили су да постоје и након рата кроз различите организације и институције.

- Питање иранског утицаја није само питање политичких односа, већ и питање безбједности. Вашингтон данас посебно прати све активности које могу бити повезане са ширењем утицаја држава које су у сукобу са америчким интересима - каже он.

Галијашевић сматра да ће министар иностраних послова Елмедин Конаковић, који ће  по "дифолту" учествовати на овој конференцији у име БиХ, морати да објасни ставове БиХ о питањима која Вашингтон сматра важним за глобалну борбу против тероризма. Једно од тих питања је, како наводи, и однос БиХ према Ирану, као и начин на који Сарајево креира своју спољну политику.

Према његовим ријечима, наступ представника БиХ у Вашингтону биће под посебном пажњом, јер ће бити важно да ли ће Конаковић овом приликом наступити са усаглашеним ставовима или ће бити представљени само ставови једног политичког центра.

- Када је ријеч о тероризму и међународној безбједности, то нису теме које могу бити питање једне политичке странке или једног центра моћи. То су питања која захтијевају јасан државни одговор - каже он.

Он подсјећа да амерички извјештаји о глобалном тероризму годинама помињу БиХ у контексту изазова као што су радикализација, повратак страних бораца и могући утицаји екстремистичких структура.

- Ако се годинама указује на одређене проблеме, онда је логично питање шта је урађено да се они отклоне и колико су институције способне да одговоре на те изазове - указује Галијашевић.

ПРАВА СЛИКА

Политички аналитичар Александар Павић сматра да ће Конаковић овом приликом настојати да представи другачију слику стања у БиХ, али и да, како каже, ублажи досадашње напоре Републике Српске да у САД укаже на проблеме повезане са присуством политичког тероризма у БиХ.

- Верујем да ће Конаковић овом приликом говорити оно што домаћини конференције желе да чују, при томе прикривајући чињеницу да је Сарајево легло политичког екстремизма. Било би интересантно када би Конаковићу било постављено питање о иранском утицају, вехабијама, муџахединима, људима који су ратовали за Исламску државу, али и самој "Исламској декларацији". Готово сви терористички напади који су се десили у свету, а поготово у Европи, имали су везе са неким из БиХ - каже Павић.

Он додаје да је дио нове америчке администрације свјестан свих тих пријетњи које, како наводи, долазе из БиХ, али и да унутар појединих институција и даље постоје остаци "дубоке државе" који се, према његовој оцјени, жестоко одупиру спољној политици предсједника Доналда Трампа.

Павић сматра да би се Конаковић овом приликом могао наћи на својеврсном политичком леду, а поготово ако му буду постављена незгодна питања о темама које годинама оптерећују безбједносну слику БиХ, од ратног насљеђа и муџахедина до иранског утицаја и односа према глобалној борби против тероризма.

Другачији приступ

У америчком безбједносном дискурсу појам политичког тероризма све више се користи за опис пријетњи које, осим класичних терористичких напада, укључују и политички мотивисано насиље, покушаје дестабилизације, радикалне идеолошке покрете и злоупотребу државних или недржавних мрежа за остваривање политичких циљева. Управо тај шири приступ објашњава зашто Вашингтон данас тероризам не посматра само као питање безбједносних служби, већ и као геополитички изазов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.