Чији гласови одлучују изборе у БиХ

САРАЈЕВО – БиХ је у фази дубоких демографских и политичких промјена у којем старење становништва све више постаје и питање расподјеле политичког утицаја. Иако су млади готово увијек у средишту политичких обећања и предизборних кампања, изборне резултате у значајној мјери одређује и старосна структура становништва, јер бројност појединих генерација, њихови интереси и спремност да искористе право гласа имају све већу тежину.

Најважније бројке

• 3.414.364 уписана бирача у БиХ.
• 3,1 милион процијењених становника.
• 22% становништва старије је од 65 година.
• 1.705.520 грађана изашло је на изборе 2020. године.
• 31 % укупне излазности могла би чинити група старија од 65 година (процјена).
• 760.000 пензионера у БиХ.
• 900.000 младих до 30 година, али без пропорционалног политичког утицаја.

Демографи процјењују да особе старије од 65 година чине око 22 одсто укупног становништва БиХ, што у апсолутним бројкама представља приближно 710.000 до 720.000 људи. То значи да више од једне петине становника припада најстаријој старосној групи.

Према подацима Уједињених нација за прошлу годину, БиХ и земље региона спадају међу европске државе са највећим удјелом старијег становништва у укупној популацији. Тај процес је посебно изражен јер се одвија паралелно са падом укупног броја становника и масовним одласком младих и радно способних људи.

Старији бирачи добијају већу политичку тежину

Демограф Стево Пашалић указује да старење становништва више није само питање социјалне политике, здравствене заштите и система подршке старијим генерацијама, већ један од кључних друштвених процеса који ће утицати на будућност земље.

– БиХ несумњиво има, условно речено, старије бирачко тијело. Старије генерације имају све већу бројчану тежину, а њихов утицај расте јер питања животног стандарда, сигурности примања и доступности јавних услуга постају све важније политичке теме – каже Пашалић за "Глас Српске".

Он истиче да старије генерације, посебно оне из групе 65 плус, које у највећем проценту излазе на изборе, у одређеној мјери утичу на политичке одлуке које ће најдуже погађати млађе генерације.

Стево Пашалић

– Број старијих грађана наставиће да расте, док ће број младих који улазе у бирачко тијело бити све мањи. Проблем није само у природном паду броја становника, већ и у чињеници да земљу најчешће напуштају управо млађе и радно способне генерације. Тако БиХ губи дио демографског потенцијала неопходног за будући развој – упозорава Пашалић.

Процјена: Сваки трећи гласач старији од 65 година

Колики потенцијал за политички утицај имају поједине демографске групе најбоље показује сама изборна математика. На изборима 2020. године на биралишта је изашло 1.705.520 гласача, односно око половине уписаног бирачког тијела. 

Ако би претпоставили да је 75 одсто грађана старијих од 65 година овом приликом искористило своје право гласа, а Пашалић сматра да је ријеч о више него логичној и реалној процјени, то би значило да би на изборе изашло око 538.000 људи из те старосне групе.

У односу на укупан број гласача који су изашли на изборе 2020. године, то би представљало око 31 одсто укупне излазности. Другим ријечима, сваки трећи активни гласач највјероватније је био старији од 65 година. Наравно, ријеч је о пројекцији јер не постоје званични подаци о излазности по старосним групама. Ипак, ова рачуница показује како демографска структура може постати снажан политички фактор онда када се бројност одређене групе претвори у стварне гласове.

Пензионери међу најорганизованијим групама

У систему у којем на изборе излази око половине уписаног бирачког тијела, предност често имају не само бројније, већ и организованије и политички активније групе. Управо због тога посебну тежину у овој демографској слици имају пензионери, који представљају једну од најбројнијих и најорганизованијих друштвених група у БиХ.

Укупан број пензионера у БиХ износи око 760.000. Та бројка не значи да пензионери представљају јединствен политички блок, нити да сви они излазе на изборе. Ипак, њихова бројност, релативно висока изборна активност и директна повезаност са одлукама власти чине их једним од важнијих фактора изборне математике.

Висина пензија, цијене основних животних намирница, здравствена заштита и социјална сигурност теме су које су непосредно повезане са њиховим свакодневним животом. Због тога ова питања често постају међу најважнијим политичким темама за старије бираче.

– Питање старења становништва не може се посматрати само као социјални или економски проблем. Оно постаје и питање расподјеле утицаја, јер се са промјеном старосне структуре мијењају и групе које имају највећу способност да свој број претворе у политичку снагу – наводи Пашалић.

Оваква изборна слика није настала случајно. Она је посљедица дубоке демографске промјене кроз коју БиХ пролази више од три деценије.

Како су миграције промијениле бирачко тијело

Почетком деведесетих година прошлог вијека БиХ је имала знатно млађе становништво, више рођене дјеце и већу базу младих и радно способних људи. Младе генерације чиниле су значајнији дио друштва, док је удио старијег становништва био знатно мањи него данас.

Такав однос генерација стварао је повољнију равнотежу између активног становништва и оних којима је била потребна подршка система. Данас је слика знатно другачија. 

БиХ има мање становника, мање рођене дјеце, мањи број младих који улазе на тржиште рада и све већи удио старијих грађана.

Према ријечима Пашалића, негативан природни прираштај, миграције и вишегодишњи одлазак становништва измијенили су старосну структуру земље.

– Та промјена није само демографска, већ и политичка. Млади остају један од највећих неискоришћених потенцијала БиХ. Према посљедњим процјенама, укупан број младих до 30 година износи око 900.000 људи, али њихова бројност још није претворена у јасну политичку снагу – каже Пашалић.

Млади имају бројност, али не и политичку снагу

За разлику од старијих генерација, чији су интереси често директно повезани са одлукама власти, висином пензија, цијенама, здравственом заштитом и социјалном сигурношћу, млади су распршени између различитих приоритета.

Њихове главне теме су:

• запошљавање,
• образовање,
• стамбено питање,
• економска сигурност и
• могућност останка у земљи.

Међутим, због незадовољства и недостатка повјерења у институције, дио младих своју будућност не види унутар постојећег политичког система, већ ван граница БиХ.

У томе, како сматра Пашалић, огледа се и један од највећих парадокса демографске и изборне слике БиХ. О будућности генерација које ће најдуже живјети са посљедицама данашњих политичких одлука у великој мјери одлучују старије генерације, које су бројније у активном бирачком тијелу и које своју бројност лакше претварају у политички утицај. 

- Изборе у БиХ не одлучује само број присталица политичких странака, већ и демографска структура друштва. А према садашњим трендовима, изборна тежина све више се помјера ка старијим генерацијама. Демографија тако више није само питање будућности БиХ, већ постаје један од фактора који одређује њену садашњост -  истиче Пашалић.

Више бирача него становника

Изборна математика у БиХ има и једну специфичност, број уписаних бирача није исти броју људи који живе у земљи. Централна изборна комисија закључила је бирачки списак са 3.414.364 бирача. Та бројка већа је од броја становника који износи око 3,1 милион. Разлика између броја становника и броја уписаних бирача прије свега је посљедица великог броја држављана БиХ који живе у иностранству, али и даље имају право гласа. Дијаспора тако постаје значајан дио изборне математике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.