Лес: БиХ данас преживљава захваљујући утицају запада

Лес је сагласан са оцјенама да БиХ каква је данас преживаљава превасходно утицају Запада и међународне заједнице.

"Прихватам такву анализу и мислим да ће БиХ преживјети све док Запад буде могао да врши тај притисак. Али, кад Запад не буде могао да игра ту улогу онда ћемо у том тренутку морати да посумњамо у могућност опстанка такве државе", нагласио је Лес у интервјуу Срни.

Он је тежње политичког Сарајева ка централизацији и унитаризацији БиХ упоредио са дешавањима у његовој земљи - Великој Британији, која има проблем са сепаратизмом у Шкотској.

"Влада у Лондону је изабрала другачији политички одговор на тај изазов. Рекли су Шкотима слободни сте ако желите да идете и можете да одржите референдум о независноти и то се и догодило 2014. године, али у исто вријеме су им рекли ми желимо да ви останете. Осмислили су и дали прилично велики подстицај за њихов останак унутар Велике Британије. Лондон је пристао да Шкотској безмало да потпуну аутономију у вези са њиховим унутрашњим питањима и сваке године је увелико финансира трансферима новца од пореза", појаснио је Лес.

Он је истакао да је резултат био да се већина Шкота на референдуму изјаснила да Шкотска остане у Великој Британији.

Осврћући се на најављену иницијативу СДА за промјену имена Републике Српске и реакцију званичне Бањалуке, Лес је у интервјуу Срни истакао да не вјерује да би то питање могло да покрене пут ка независности Српске.

"Не вјерујем да још постоје спољне околности да би Република Српска могла да крене путем независности. Уколико би такав покушај могао да успије била би неопходна подршка Србије, а у неку руку и Русије. Тренутно обје ове државе не дају подршку било каквом кретању ка независности, али у средњорочном и дугорочном периоду постоји врло велика шанса да ће и Србија и Русије промијенити мишљење. Зато постоји одређена опасност да се БиХ дезинтегрише у средњем року", нагласио је Лес.

Говорећи о улози два кључна лидера у БиХ - српског Милорада Додика и бошњачког Бакира Изетбеговића, Лес је рекао да су обојица јаки индивидилаци и јаке личности, али да имају дијаметрално различита политичка опредјељења.

"Али, уз све релативне степене утицаја које разне личности имају у БиХ, пресудан је утицај који имају Срби и Хрвати у овом тренутку. Суштински разлог за то је што Срби и Хрвати представљају око 50 одсто становништва земље. Циљ распада БиХ је сигурно лакше постићи, него циљ састављања и њене централизације зато што Бошњацима није потребна сарадња Срба и Хрвата", каже Лес.

Осврћући се на утицај страног фгактора у БиХ, Лес је напоменуо да нема сумње да је Запад био доминантни спољни актер у протекле двије деценије.

"Кад кажем Запад мислим првенствено на коалицију САД са Европљанима, али утицај Запада и западних земаља се све више смањује у БиХ, а то отвара простор за улазак других актера и ту мислим на Русију и Турску", истакао је Лес.

Према његовим ријечима, нарочито се та могућност отвара јер одређени политички играчи покушавају да користе утицај тих земља како би проширили свој утицај и моћ.

"Бошњаци све активније покушавају да доведу Турску и искористе њену моћ на овом простору. Првенствени разлог за то је да су њихови традиционални заштитници САД и Запад све мање присутни у овом региону", рекао је Лес.

Говорећи о европским интеграцијама БиХ, Лес је напоменуо да не вјерује да постоји тај процес, осим у формалној бирократској терминологији.

"У политичком смислу процес проширења ЕУ је практично завршен. То је и званично малтене потврђено прошле године на Самиту европских земља у Софији када је француски предсједник Мануел Макрон јасно ставио до знања свој став да је процес проширења ЕУ само ослабио Унију и да неће бити њеног проширења све док она не превазиђе своје унутрашње проблеме. Не видим ни изблиза да ће се то десити у неко догледно вријеме", оцијенио је Лес.

Одговарајући на питање у вези са све чешћим довођењем у везу пута ка ЕУ са чланством у НАТО-у, Лес је рекао да се ти процеси формално воде на различитим шинама.

"Теоретски се могуће прикључити НАТО-у, а не ЕУ и обрнуто. Бесмислено је повезивати процес придруживања ЕУ са процесом чланства у НАТО-у у околностима када се процес придруживања ЕУ не дешава", нагласио је Лес.

Он је истакао да Балкан представља простор на коме је дошло је до несагласности различитих етничких заједница и да се у том простору налазе БиХ, Косово и Македонија гдје свака од етничких групација покушава да измјени политичку и етничку ситуацију према ономе што њима одговара.

"Елемент свега тога је улога надзорника коју игра међународна заједница на свим просторима које сте поменули. Политика Запада је да се зацементирају границе које су државе наслиједиле од бивше Југославије. Притом се опиру амбицијама за сепаратизам и ревизију тих граница. Запад је веома свјестан да уколико било шта уради на једном од ових мјеста то имати посљедице и импликације на остала подручја", оцијенио је Лес.

Према његовим ријечима, то је у најскорије вријеме виђено у дебати у вези са тим да ли дозволити или не подјелу Косова.

"На тај приједлог је одређени број западних влада веома оштро реаговао зато што су забринути да било шта што се догоди на Косову може да представља преседан за оно што ће се касније догађати у БиХ и Македонији", каже Лес.

Говорећи о својој ранијој процјени да ће се ове године Балкан суочити са великим турбуленцијама, Лес је напоменуо да то очекује зато што улога полицајца коју су играли ЕУ и САД већ полако опада.

"САД се налазе у унутрашњем културном рату, а ЕУ у стању дубоке и све дубље кризе. Посљедица тога је да се на Балкану јавља празнина за нове снаге. Најнестабилнији дио региона је Косово које покушава да промијени свој статус и доврши процес пуне независности. Та ситуација управо долази до свог крајњег исходишта. Не могу да кажем да ће они тај процес довршити у 2019. години, али будућност региона ће зависити од онога што се догоди на Косову, било ове године или у будућности", нагласио је Лес.

На питање да ли је могућа промјена граница на Балкану, Лес је одговорио да се он не залаже за то и подјелу држава по националним, односно етничким линијама, али оно што признаје и види је очигледна тенденција одређених нација и народа у региону да доведу до стварања националних држава.

"Плашим се да је тај процес незаустављив и то представља политичку дилему за Запад - да ли наставити стару политику стабилизације путем интеграције или да призанају да је овој политици истекао рок и куда се крећу догађаји на Балкану. Ако то признају преостаје им да виде да ли могу да исконтролишу оно што већ не могу да зауставе тако што ће покушати да управљају процесом формирања националних држава у региону", рекао је Лес.

Британски експерт додаје да би у том случају апсолутни приоритет морао да буде избјегавање било каквих сукоба у региону.

"Алтернатива томе да се они укључе и да пробају да воде тај процес је да се тај процес препусти домаћим играчима, па можда и националистима, што би увећало опасност да процес измакне контроли", каже Лес.

Он је нагласио да је Русија присутна на Балкану заједно са многим другим међународним актерима међу којима су најистакнутији ЕУ, САД, Кина и Турска.

"Срби у региону покушавају да успоставе боље односе са Русијом из просотог разлога што и она игра неку улогу на Балкану, али Русија овдје првенствено има утицај и могућност утицаја зато што је дошло до одређене празнине у утицају који су некада имале западне силе", објаснио је Лес.

Говорећи о опасности од евентуалног избијања сукоба на балканском подручју, Лес је оцијенио да би окидач за њих могло да буде званично проглашење независноисти неке од страна било да су то Албанци на Косову, Срби или Хрвати у БиХ или Албанци у Македонији.

"Опасност је да би Македонци у Македонији или Бошњаци у БиХ покушали да се одупру тежњи ка независношћу неких од етничких група. Иако признајем да постоји опасност од сукоба није вјероватно да би могао да буде оних размјера који смо видјели почетком деведесетих година прошлог вијека. Прије видим опасност од издвојених сукоба и инцидената у одређеним кризним мјестима или жариштима као што су Скопље у Македонији или Мостар и Брчко у БиХ", сматра Лес. /крај/даг/тп/фото/видео/фоно

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.