Колико је БиХ далеко или близу уласку у Европску унију: Превише чекања на помаке којих нема
САРАЈЕВО - Често се може чути како је Европска унија уморна од прича о проширењу, али и да је западни Балкан уморан од чекања. Према мишљењу политичких аналитичара, ова пат позиција могла би остати и у наредном периоду и поред свих најава појединих политичара како је дошло до промјене климе у Бриселу, те да би добра порука за БиХ могла бити додјељивање кандидатског статуса до краја ове године.
Иако је прије неки дан са самита у Крању послата порука лидера из региона да Брисел на западни Балкан треба да гледа као на цјелину, те са неслужбених вечера и сусрета са комесаром за проширењем Европске уније Оливером Вархељијем, политиколог Драгана Спасић сматра како је читава ова прича у овом тренутку нереална и практично неизводљива.
- Као прво, западни Балкан никада неће бити једна цјелина, а сигурно је да ни БиХ као јединка неће имати неки специјални статус у односу на друге земље из региона. То није реално очекивати. Када је ријеч о реформским процесима на којима инсистира Брисел, а тичу се измјене постојећег Изборног закона, бојим се да су сва врата у БиХ затворена, те је због тога и тешко очекивати да у скорој будућности, а због ултимативних и дијаметрално супротних ставова преговарачких страна, она буду отворена - каже Спасићева за “Глас Српске”.
Сматра и да ниједна земља западног Балкана тренутно није технички спремна за улазак у Европску унију иако је, како каже, наратив домаћих политичара сасвим другачији.
Сличан став има и професор са Филозофског факултета Универзитета у Мостару Домагој Галић. Каже да је БиХ, нажалост, још далеко од позиције кандидата, али и да евентуални заједнички улазак земаља западног Балкана у ову унију дјелује помало утопистички. Како каже, политички лидери БиХ константно истичу “преданости и одлучности” да БиХ постане чланица ЕУ, а исто тако и европски политичари говоре о “европској перспективи” већ скоро 20 година.
- Бриселски политичари говоре о “европској перспективи”, али чињеница је да је дјелимично испуњено само неколико приоритета из мишљења. У фебруару је БиХ упозорена да реформе иду преспоро, да је потребно ријешити законе о јавним набавкама, ВСТС-у и слично. Тешко је испунити то до краја, чак и ако се челници договоре о Изборном закону БиХ. Дакле, из оног што знамо, тешко је очекивати кандидатски статус ускоро - каже Галић.
Према његовом мишљењу, једина хипотетичка прилика за напредак јесте она као када је 2014. Хрватска на сједници Савјета ЕУ предложила да додијеле БиХ статус посебне државе кандидата за чланство.
- Дакле, не укидање критеријума, већ да се више активира ЕУ те да се нека тешка питања оставе за вријеме кад БиХ добије некакав “специјални статус” државе кандидата с циљем уношења новог оптимизма у бх. јавност у вези са ЕУ, јер по истраживањима јавног мњења, опада подршка ЕУ, али не расте противљење. Чини се да је наступила евролетаргија у бх. јавности, не класични
евроскептицизам. Превише се чека на помаке којих нема, што производи летаргију и песимизам, што опет искључује притисак за реформама - додао је Галић.
Без условљавања
Када је ријеч о евентуалним измјенама Устава БиХ, Тегелтија је рекао да у Бриселу нико није улазио у детаље ни евентуалних измјена Устава, нити Изборног закона јер су то питања, како му је пренесено од стране европских званичника, о којима морају да се договоре политички актери у самој БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
