БиХ добија некретнине од 14 милиона долара

Након више од три године паузе представници бивших југословенских република до јуна би требало поново да се окупе за истим столом како би се договорили о подјели 51 преостале дипломатске некретнине широм свијета, вриједне више од 110 милиона долара. У Министарству иностраних послова БиХ рекли су нам да Македонија треба да закаже термин наредног састанка Заједничке комисије за расподјелу дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ. Није извјесно да ли ће сва имовина бити подијељена на том састанку, јер је ријеч о дуготрајном процесу.

Жеље

Како је за “Глас Српске” објаснио помоћник министра финансија и трезора БиХ Зенит Келић, до сада је БиХ на име сукцесије некретнина ДКП-ова бивше СФРЈ добила 26,3 милиона долара, а на свој конто треба да инкасира још 13,7 милиона.

Истиче да су међу најатрактивнијим и највреднијим објектима који још нису подијељени амбасада у Москви (15,4 милиона долара), Њу Делхију (4,4 милиона), Бразилији (четири милиона), Софији (1,9 милиона) и Буенос Ајресу (1,7 милиона долара).

- БиХ је за сада исказала захтјев за амбасаду у Буенос Ајресу - каже Келић.

Појашњава да је основ за пропорционалну расподјелу дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ извјештај који је урадила независна ревизорска кућа “KPMG PEAT MARWICK”, чији је налаз у Споразуму о питањима сукцесије прихватило свих пет земаља сљедбеница.

- ДКП имовина бивше СФРЈ груписана је према географским регијама и биће расподијељена тако да одражава што је могуће ближи омјер вриједности расподјеле за сваку државу - рекао је Келић. Прецизирао је да географска регија земаља ОЕЦД-а броји 67 некретнина укупне вриједности 201 милион долара, од чега БиХ припада 30,15 милиона, а већ јој је додијељена имовина вриједна 24,08 милиона долара или 79,87 одсто.

- Остатак Европе броји шест некретнина укупне вриједности 20,9 милиона долара, од чега БиХ припада 3,135 милиона долара, а за сада ту није преузела ништа - рекао је Келић.

Истиче да у региону Латинска Америка и Кариби постоји 13 некретнина бивше СФРЈ вриједности 11,4 милиона долара, од чега БиХ припада 1,71 милион, а које такође тек треба да добије.

Додаје да БиХ још није добила ни некретнине у Азији. Ту је седам некретнина укупне вриједности 9,1 милион, од чега БиХ припада 1,36 милиона долара.

- У Сјеверној Африци је шест некретнина вриједности 4,7 милиона долара, од чега 0,75 милиона долара припада БиХ. До сада је БиХ добила имовину вриједну 0,63 милиона долара или 89,36 одсто. У Африци, јужно од Сахаре постоје 24 некретнине укупне вриједности 19,3 милиона долара, од чега БиХ припада 2,89 милиона. БиХ је већ припало 1,6 милиона или 55,27 одсто - прецизира Келић.

Имовина

Међу објектима који су до сада припали БиХ су резиденција у Аустрији, стан у Италији, објекат амбасаде у Канади, резиденција у Мађарској, објекат амбасаде у Норвешкој те кућа у Америци. БиХ је добила и амбасаде у Шпанији, Турској и Великој Британији.

- БиХ је у 2012. добила амбасаду у Најробију која је вриједна 1,6 милиона долара. Зграда амбасаде у Алжиру вриједности 0,6 милиона долара додијељена је у једнаким дијеловима Хрватској и БиХ у сврху заједничке продаје или у друге сврхе у складу са билатералним споразумом двију држава - каже Келић.

Нагласио је да је већина објеката данас у лошем стању због протека времена и немогућности улагања у њих.

- Тако је процијењено да су објекти које је БиХ добила у Ослу и Отави прихватљиви за рад након одређених улагања, док су објекти у Будимпешти и Мадриду комисијски преузети и неусељиви. Укњижба објеката у Бечу и Милану је отежана, у Аустрији због проблема са реципроцитетом, а у Италији због спора са насљедником стана - констатује Келић.

Истиче да је чињеница да је расподјела преостале ДКП имовине у застоју, јер се у протекле три године нису састајали комитети за расподјелу ове имовине.

- БиХ је са Србијом имала активности у вези са разграничењем објекта и земљишта у Анкари у Турској, као и активности у вези са евентуалним уступањем и замјеном ДКП имовине у Турској и Београду. БиХ има обавезу и да у што скорије вријеме именује свог овлашћеног преговарача у Комитет за Анекс Б како би процес могао поново да се интензивира - напомиње Келић.

Досадашњи преговарач БиХ био је бивши министар иностраних послова Златко Лагумџија.

- Министарство иностраних послова очекује да Савјет министара ускоро именује новог представника у Комисији - рекао је начелник канцеларије за односе са јавношћу у Министарству иностраних послова Небојша Регоје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.