Земан: У Укрјине нема стране агресије

Праг - Предсједник Чешке упоредио је стање у Украјини са шпанским грађанским ратом и нагласио да ни у том случају не може да се говори о страној агресији.

Предсједник Чешке Милош Земан упоредио је данас у Лајпцигу у Њемачкој сукоб у Украјини са Шпанијом у грађанском рату 1930-их година и нагласио да ни у једном случају не може да се говори о страној агресији.

"У Шпанији је такође био грађански рат при чему су са једне стране интервенисали Руси и Французи а са друге стране Немци и Италијани. Па ипак нико не говори да то није био грађански рат, да је то била њемачка, италијанска, руска или француска агресија", казао је данас Земан чешким новинарима који га прате на прослави 25. годишњице пада гвоздене завјесе у Лајпцигу.

Чешки предсједник је подсјетио да се у том рату борио Шпанац против Шпанца, наравно уз инострану помоћ од својих савезника.

Земан је истакао да је за дугорочно ријешење сукоба у Украјини неопходно да се организују слободни демократски парламентарни избори.

"Мајдан нису никакви слободни избори. Мајдан је једна демонстрација на једном тргу а као што вам је познато у Украјини се одржавало много демонстрација често супротних захтјева на много других тргова", рекао је Милош Земан.

Током данашње прославе у Лајпцигу на коју је предсједнике земаља Вишеградске четворке позвао предсјеник Њемачке Јоахим Гаук као на једну у низу у којима предсједници Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Њемачке заједно обиљежавају четврт стољећа пада комунизма, Земан је разговарао са бившим шефом америчке дипломатије Хенријем Кисинџером и њемачким министром спољних послова из времена "плишаних" револуција Хансом Дитрихом Геншером.

"Разговарали смо о Украјини. Слажемо се у ставу који може да се изрази једном реченицом - оно што се догађа у Украјини јесте примарно грађански рат", рекао је Земан.

Предсједник Словачке Андреј Киска за разлику од чешког предсједника истакао је да управо посткомунистичке чланице Европске уније морају да буду прве које ће се ангажовати да се очувају вредности демократије.

"Требало би да будемо први који це се огласити када се ти принципи крше, било гдје на свијету", казао је Киска словачким новинарима у Лајпцигу.

Предсједници Њемачке, Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске обиљежили су данас у Лајпцигу 25. годишњицу великих демонстрација када је на улице тог града у Саксонији изашло више од 70.000 Нијемаца да изразе протест против комунистичког режима.

Нијемачки предсједник Јоахим Гаук апеловао је у обраћању током свечаности да се и даље одржава живо сјећање на 1989. годину и протесте након којих је услиједио ненасилни пад комунистичких режима у Средњој Европи и то посебно сада у контексту најновијих збивања у свијету.

"Те 1989. године смо мислили да крај хладног рата значи да Европи предстоји 100 година мира. Умјесто тога суочени смо са урушеним државама, тероризмом, фундаментализмом, насиљем, анархијом, грађанским ратом. А на ободу Европе се оспорава међународно право и посеже се за војним средствима тамо гдје је била могућа мирна коегзистенција", рекао је Гаук.

Петорицу предсједника следеће заједнице прославе чекају у новембру у Чешкој и Словачкој на 25. годисњицу "плишане револуције" у Чехословачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.