Због чега су парламентарни избори у Мађарској од историјске важности

БАЊАЛУКА – Мађарска, уочи парламентарних избора 12. априла 2026. године, улази у политички циклус који се с правом може назвати историјским. Не ради се само о могућности да, послије шеснаест година, дође до смјене власти, већ о изборима који ће одредити судбину земље у тренутку када се глобални поредак драматично мијења и када се мултиполарни свијет све више обликује. Исход ових избора неће одредити само унутрашњу политику Мађарске, већ и њен даљи геополитички курс, као и будућност читавог региона, нарочито Србије и Републике Српске.

Сматрају ово саговорници „Гласа Српска“, наводећи да су ови избори историјски важни за Мађарску, али и за Србију, а поготово за Републику Српску, због успостављања изузетно добрих економских, политичких и пријатељских веза са актуелним мађарским властима, које предводи премијер Виктор Орбан – трн у оку либералних европских елита и такозваних „анти-суверениста“.

Према ријечима амбасадорке БиХ у Мађарској Биљане Гутић Бјелица, резултати избора су од изузетне важности, јер би у случају евентуалне промјене власти сигурно дошло и до великог заокрета у мађарској спољној политици према западном Балкану. Како је истакла, све досадашње анкете у којима се испитивало расположење бирача, контрадикторне су и дијаметрално супротне. Опозициона партија Демократска коалиција, коју предводи Петер Мађар, који има отворену подршку Брисела и либералних европских политичких снага, саопштава да има велику предност у популарности над владајућим Фидесом. Петер Мађар се иначе декларише као центристички и проевропски оријентисан лидер, при том обећава нормализацију односа са Бриселом и институционалне реформе.

• Анкете и расположење

Међутим, друге анкете, како наводи Гутић Бјелица, показују да Орбан и даље ужива огромну подршку. Када је у питању расположење народа, Гутићева каже да је оно двојако. Постоји један број људи који су жељни промјене и мисле да би она била добра, рачунајући на то да би у случају побједе опозиције Брисел додјелио Мађарској новац који јој дугује.

- Та средства су тренутно закључана због политике коју Орбан води према Европској унији. Ипак, сматрам да ће преломно бити то како народ види лидера своје земље. Вјерујем да ту превагу носи Орбан, који је у протеклом периоду успио да као важног политичког актера позиционира Мађарску. У прилог томе му иде и посјета америчког државног секретара Марка Рубија, али несумњиво и подршка коју је добио из Бијеле куће – каже она.

На питање како се данас живи у Мађарској, наводи да и поред високе инфлације и многих увезених проблема, власти ипак налазе начин да се изборе са већином недаћа. Појашњава да у тој држави постоји велики број програма, субвенција и врста помоћи којима се помажу социјалне категорије и вишечлане породице. Примјера ради, влада је на себе преузела да током ове зиме рачуне за струју умањи за чак 30 одсто.

- Оно што посебно треба напоменути јесте да је у Мађарској изузетно мала незапосленост. И поред високе инфлације, цијене основних животних намирница задржане су на прихватљивом нивоу. У читавој овој причи никако не треба занемарити то да Европска унија дугује Мађарској око 200 милијарди евра. Одбијају исплатити тај новац јер се у Бриселу противе унутрашњој и спољној политици актуелне власти. Будимпешта чак плаћа и пенале зато што не жели имигранте на својој територији. На овај начин Мађарска је до сада оштећена за 200 милиона евра. Ти пенали на дневном нивоу износе милион евра. Све ово су ствари које не иду на руку актуелној влади. Али, ипак влада једно мишљење да снага Фидеса и Орбана у коначници има превагу – истакла је она, додајући да су анкете које раде опозиционе странке углавном на малом узорку.

С њом се слаже и политички аналитичар Александар Павић, наводећи да је Мађарска један од најдосљеднијих противника садашње политике НАТО-а, али и Европске уније према Русији. Због тога, како каже, из Брисела и других европских центара моћи улажу огроман новац у рушење Виктора Орбана, који им је главни противник у настојањима да од Европске уније направе последњи бастион глобализма. Наводи и да је од изузетне важности да Орбан и његова партија остану на власти.

- Потребна нам је таква Мађарска која би била својеврсна противтежа разним антисрпским савезима који се праве у региону, али и унутар саме европске заједнице. Такође, Орбанова побједа би била добар сигнал да Брисел не може да утиче на исход избора онако како је то, примјера ради, радио у Румунији или Молдавији. Много је ствари у игри. Могуће је да у Бриселу заврну још коју финансијску славину – каже Павић.

• Специјални рат

Када су у питању аргументи да су избори за Европски парламент, када је дошло до одређеног пада Фидеса, наводно добар показатељ успона опозиције, Павић сматра да то није меродавно и релевантно за националне изборе. Мишљења је и да већина анкета које фаворизују опозицију и њеног лидера Петера Мађара представљају дио специјалног информационог рата који се води против Орбана.

- Не верујем у приче да Мађар има предност над Орбаном, иако му све отворенија подршка стиже из Брисела, али и из Украјине, која се очигледно укључила у овај специјални рат против актуелних мађарских власти, а на шта је недавно указао и сам Орбан оптужујући Зеленског за директно мешање у ове изборе. Није нимало случајно и то што је недавно Украјина забранила транспорт нафтоводом „Дружба“, који једним делом иде и преко њене територије. Ово је сигурно још један од покушаја да се уздрма и ослаби мађарска привреда те изазове реакција грађана, а која би се онда манифестовала и на априлским изборима. Ко зна чега ће још ту бити. Због тога сматрам да ови избори већ сада неће бити фер и поштени, јер уплитање са стране постаје све очигледније. Могући су разни сценарији које смо, рецимо, могли видјети у Румунији или Мађарској, када су бриселске елите учиниле све да на власт не дођу снаге које им нису одговарале. Уосталом, то смо могли видјети и на примеру Републике Српске и поновљених избора за председника – нагласио је Павић.

Сматра и да би најгори сценарио био уколико резултати избора буду тијесни, јер у том случају постоји могућност да опозиција не призна пораз, а што је до сада био врло чест случај у појединим земљама у којима се покушавало извана пројектовати нову и пожељну власт.

- Сматрам да ће опозиција, али и неизабране бриселске бирократе, наставити са притисцима на актуелну владу, ширећи при том и страх са причама да ће потпуно финансијски блокирати Мађарску, правећи од Мађарске црну овцу, а што она у неку руку већ јесте. То ће сигурно поколебати одређени број људи. Али, ако ови избори буду иоле коректни и поштени, побједа Орбана и Фидеса не би требало да буде упитна. Нимало. Мислим да је Орбан далеко бољи, способнији и популарнији од Петера Мађара – каже Павић.

На крају је и поручио, да ови априлски избори нису само редовни демократски процес, већ одлука о стратешком правцу земље у времену дубоких глобалних промјена. Сматра да ће Мађарска 12. априла одлучити да ли остаје један од симбола европског суверенизма у настајућем мултиполарном свијету или ће направити вјештачки заокрет ка моделу који снажније везује њену политику за центре моћи у Бриселу. Исход тог избора имаће посљедице и по овај регион.

Премијер Виктор Орбан недавно је упозорио да опозицију подржава крупни капитал – банкари, енергетски мешетари и лондонски лобисти, пресвучени у бриселско рухо. Почетком године британски истраживачки новинар Кит Клатенберг открио је да су унутар европских структура постојали планови за координацију отпора Орбановој влади. Према његовим наводима, још 2019. године један високи функционер Европске уније припремао је иницијативу којом би европске институције и повезане организације подржале опозиционе снаге у Мађарској и утицале на политички курс земље. Тада је предложено стварање форума, који би окупио опозиционе стране, синдикате и невладин сектор. Циљ је био креирање дугорочне стратегије отпора Орбановим политикама, укључујући организацију протеста, кампања и активности за мобилизацију јавности, уз финансијску подршку и платформу за информисање грађана о алтернативној влади.

• Хронологија

Од 2010. када је Виктор Орбан и његов Фидес остварио убједљиву побједу на парламентарним изборима, Мађарска је углавном била под јаком контролом владајуће партије. Фидес је освајао апсолутну већину у парламенту на изборима 2010, 2014. и 2018. године, што је Орбану омогућавало да спроводи широку реформу унутрашње политике и економије. На изборима 2022. године Фидес је, иако с нешто мањом већином, поново одржао власт, показујући снагу свог политичког утицаја и оданост великог дијела бирачког тијела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.