Зашто је Украјини потребно оружје?

Тврдња да нема војног рјешења за конфликт између Русије и Украјине постала је нека врста мантре међу дипломатама и другим спољнополитичким аналитичарима.

Једини одрживи пут ка миру и стабилности, тврде готово једногласно посматрачи, јесте дипломатски.

Али, упркос недавно постигнутом споразуму о прекиду ватре у Минску, насиље које и даље траје, а које се одражава у насилном истискивању украјинских снага из града Дебаљцева, снажан је показатељ да је вријеме да се размотри шта је потребно да би се осујетило било какво војно рјешење које намеће Кремљ, пише Карл Билт, бивши премијер и шеф дипломатије Шведске. бивши премијер и шеф дипломатије Шведске

Три утицајне америчке експертске групе су то већ учиниле и дошле до закључка да Сједињене Државе треба да почну да пружају Украјини не само више несмртоносне помоћи, као што су дронови, блиндирана теренска возила "хамви" и медицинска опрема, већ и "смртоносну војну помоћ за одбрану" у облику лаких противоклопних ракета. Европске владе су, међутим, и даље невољне да преиспитају свој став о снабдијевању Украјине опремом за одбрану и умјесто тога су поновиле да је дипломатско рјешење једина опција.

Наравно, из перспективе Украјине, војно сукобљавање "један на један" с Русијом није одржива опција. Прошле године, када се испоставило да сепаратистичке снаге у региону Донбас попуштају пред украјинском контраофанзивом, чинило се могућим да Украјина поврати свој суверенитет над том облашћу. Али Кремљ је брзо распоредио тактичке групе величине батаљона из оквира руске војске да би пружиле подршку побуњеницима. Украјинске релативно слабе снаге нису имале шансе.

Тај потез је примјер посвећености Русије свему што ће спречити војни пораз сепаратистичких ентитета које је нахушкала и претворила у борбене јединице, што је одлучност која одолијева, иако је конфликт знатно оптеретио њене оружане снаге. Имајући то у виду изгледи да Украјина поврати контролу над Донбасом у војном смислу су толико мали да би чак било глупо и покушати тако нешто.

С обзиром на стратешке амбиције сепаратиста и њихових руских заштитника, изгледи Украјине су још мањи. Осим што сепаратистичке групе снабдијева тешким и напредним наоружањем и распоређује специјалне јединице и снаге као појачање, испоставља се да Русија сада шаље "волонтере" да обучавају сепаратистичку војску да би могла да настави офанзиву.

Таква војска, надају се сепаратистички лидери, ће им омогућити, ако ништа друго, да обезбједе контролу над Донбасом. Они би онда били у позицији да обезбједе да се државица "Новоросија" прошири дуж цијеле црноморске обале, све до Одесе, укључујући и њу. А поједини би највјероватније чак сањали о коначном маршу у Кијев.

Да би се спречило да до таквог сценарија дође очито је од суштинске важности снажан политички дијалог с Кремљем, као и наставак економских санкција да би се јасно ставило до знања да ће Русија плаћати све већу цијену за актуелну агресију. Али вјеровати да ће само дипломатски дијалог и санкције донијети трајан мир можда је претјерано оптимистичан приступ.

Свеобухватнији приступ би био усредсређен на јачање Украјине у сваком погледу. Да би се то постигло, политичка и дипломатска подршка је од суштинске важности. Али је можда подршка реформама у циљу искорењивања корупције и промоције раста још важнија. У том смислу је недавно постигнут споразум с Међународним монетарним фондом од највеће важности, а споразум са Европском унијом о зони дубоке и свеобухватне слободне трговине је од суштинске важности за дугорочан преображај земље.

Али ако сепаратистичке групе, уз подршку Русије, вјерују да могу да контролишу Донбас и црноморску обалу, напори да се поново изгради украјинско друштво и економија неће много значити. Управо из тог разлога спољни партнери Украјине такође морају да оснаже одбрамбене капацитете земље.

У тако напетој ситуацији увијек ће бити усијаних глава, које стреме ка војним опцијама. Али већи проблем је понашање прагматичара, који препознају слабости које би се могле искористити. Ако сепаратисти који уживају подршку Русије сматрају одбрамбене капацитете Украјине озбиљном слабошћу, мало тога има што ће их натјерати да не наставе да теже остварењу својих амбиција. Политичко или дипломатско рјешење би било готово немогуће.

Стручњаци за безбједност треба да утврде шта могу да предузму силе попут САД и Европе да би се побољшали украјински одбрамбени капацитети. Захтјеви да се достави несмртоносна опрема које је украјински предсједник Петро Порошенко недавно изнио на конференцији о безбједности у Минхену могли би да пруже неке смјернице.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел и остали очито су у праву када кажу да не постоји чисто војно рјешење за конфликт у Украјини. Али годину дана преговора и пропалих споразума показали су да нема ни чисто дипломатског рјешења. Украјина и њени партнери могу да се надају трајном политичком рјешењу само ако отклоне или бар озбиљно умање потенцијал сепаратиста и њихових руских заштитника да наставе војну кампању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.