Захлађење дугогодишњег савеза: Кубански кадар одлази из Венецуеле

КАРАКАС, ХАВАНА - Кубански безбједносни савјетници и медицинско особље посљедњих седмица напуштају Венецуелу, што, према наводима више независних извора, указује на могуће захлађење једног од најдуговјечнијих савеза у Латинској Америци.

Повлачење након војне операције

Повлачење је услиједило након америчке војне операције 3. јануара, у којој је ухапшен предсједник Николас Мадуро, док су 32 Кубанца убијена, што је признала и Хавана. Иако нема званичних потврда, извјештаји говоре о значајном смањењу кубанског присуства у венецуеланским безбједносним структурама и предсједничком обезбјеђењу.

Промјене у систему безбједности

Привремена предсједница Делси Родригез наводно је обезбјеђење повјерила искључиво домаћим снагама, за разлику од периода власти Мадура и Уга Чавеза, када су кључне позиције држали кубански кадрови. Поједини савјетници уклоњени су и из контраобавјештајне агенције DGCIM.

Извори тврде да су одласци резултат америчког притиска, али остаје нејасно да ли је ријеч о протјеривању, добровољном одласку или опозиву из Хаване.

Појачан притисак Вашингтона

Све се дешава у тренутку када Доналд Трамп појачава притисак на сарадњу Каракаса и Хаване. Поручио је да Куба више неће добијати венецуеланску нафту у замјену за безбједносне услуге.

Вашингтон је од средине децембра блокирао испоруке нафте, а крајем јануара Трамп је прогласио ванредно стање у вези са Кубом и најавио казнене мјере земљама које је снабдијевају енергентима. Према писању америчких медија, администрација разматра стратегију која би до краја 2026. године могла довести до промјене режима на Куби.

Крај модела „нафта за услуге“?

Прије јануарских догађаја хиљаде кубанских љекара и стручњака радиле су у Венецуели у оквиру социјалних програма, док је Хавана заузврат добијала субвенционисану нафту. Дијелу особља организована је евакуација након напада, али одређени број савјетника и даље остаје у земљи.

Опстанак односа упркос тензијама

У јавности обје стране и даље наглашавају „историјске везе“. Бивши амерички амбасадор при ОАС-у Франк Мора оцјењује да Родригез води опрезну политику — настоји да се дистанцира од Кубе, али без потпуног прекида односа.

У међувремену се огласила и мексичка предсједница Клаудија Шајнбаум, поручивши да се Мексико противи америчким царинама те да ће Куби слати хуманитарну помоћ, али не и нафту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.