Заборављени рат који је прогутао Судан

СУДАН - Док пажњу свијета привлаче други сукоби, у Судану већ трећу годину траје рат који је иза себе оставио више од 200.000 мртвих и највећу хуманитарну кризу на планети. Више од 12 милиона људи било је принуђено да напусти своје домове, док милиони цивила преживљавају без хране, воде и основне медицинске помоћи.

Суданске власти почеле су припреме за извршење смртних казни над лидером побуњеничких Снага за брзу интервенцију (РСФ) генералом Мухамедом Хамданом, познатијим као Хемети, и 15 његових најближих сарадника. Суд у Картуму прогласио их је кривим за ратне злочине, убиства, силовања, пљачке и прогон неарапског становништва.

Хамдан, који је прије војне каријере био трговац и гонич камила, одбацио је све оптужбе. Судански активисти тврде да је крвави сукоб, осим борбе за политичку власт, повезан и са контролом над огромним богатством те земље, прије свега златом. Према њиховим наводима, илегална експлоатација злата из импровизованих рудника и његов транспорт према арапским државама и Западу постали су један од кључних мотива за наставак рата. Један од најтежих злочина догодио се у близини града Ел Обеид, економског центра Судана.

Ел Обеид, град који је деценијама био једно од главних економских чворишта Судана, већ мјесецима је под опсадом. Припадници Снага за брзу интервенцију блокирали су прилазе граду и нападају инфраструктуру - електроенергетска постројења, складишта горива и системе за снабдијевање водом. Посљедице су драматичне. Град је остао без струје и воде, а становништво се суочава са несташицама хране и епидемијом колере.

Процјене о броју страдалих у рату драстично се разликују. Судански активисти говоре о између 150.000 и 400.000 погинулих, док УН наводе да је чак 12 милиона људи расељено. Смртне пресуде против Хамдана и његових сарадника односе се и на злочине у граду Ел Фашир. Према званичним подацима, тамо је потврђено око 6.000 жртава, али активисти тврде да је стварни број страдалих најмање десет пута већи.

Сателитски снимци открили су на неколико локација око града необичне промјене боје земљишта и облике који подсјећају на људска тијела распоређена у близини возила Снага за брзу интервенцију.

Суданска криза избила је након пада дугогодишњег предсједника Омара ел Башира 2019. године. Његов одлазак отворио је борбу за власт између двојице некадашњих савезника, генерала Мухамеда Хамдана и команданта суданске војске Абдела Фатаха ел Бурхана.

Хамдан је након пада Башира покушао да се представи као реформатор и лидер демократске транзиције, иако га бројне организације оптужују да је током сукоба у Дарфуру предводио јединице одговорне за масовне злочине у којима је страдало око 300.000 људи. Његов противник Ел Бурхан такође има спорну ратну прошлост, јер је током дарфурске кризе био командант војних јединица распоређених у тој области. Обојица су искористила слабљење државних институција након пада Ел Башира и постепено преузела контролу над кључним дијеловима власти.

Истраживање

Истраживање агенције Ројтерс указало је на то да је у вријеме најтежих борби у Судану настављено снабдијевање Снага за брзу интервенцију преко логистичких мрежа повезаних са страним компанијама. Према том истраживању, компанија на чијем је челу Стивен Шаулис годинама је добијала уговоре америчког Министарства одбране и УН за транспортне операције у Авганистану, Ираку и Кенији. На њене рачуне је, према доступним подацима, током година стигло око 419 милиона долара из америчког буџета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.