Фото: Владимир Путин: „Побиједили смо!” VIDEO
МОСКВА - Премијер Русије Владимир Путин прогласио побједу на предсједничким изборима у говору присталицама у Москви. Противници признали резултате; било кршења процедуре.
Путина је као новог предсједника најавио још актуелни предсједник, и верјоватно будући премијер, Дмитриј Медведев. Заједнички излазак Дмитрија Медведева и Владимира Путина на бину изазвао је одушевљење више од, како се процјењује, 100.000 људи окупљених на Мањежу.
Дмитриј Анатољевич Медведев је свог претходника и насљедника на мјесту шефа државе најавио слииједећим речима:
„Данас смо имали добар дан! Хвала вам што сте овдје, што сте с нама, што подржавате нашег канидата, Владимира Владимировича Путина! Наш кандидат убједљиво води, и зато не сумњам – побједићемо, а та побједа је потребна свима нама, она је потребна нашој земљи, потребна свакоме од нас, и ту побједу никоме нећемо предати! Та побједа је нужна због тога да би наша земља била сваремена, снажна и независна. Зато је наш кандидат - победник. То је Владимир Владимирович Путин!”
Уследило је петоминутно обраћање Владимира Владимировича Путина:
„Драги пријатељи! Пре свега, желим да захвалим свим грађанима Русије, који су учествовали на изборима за председника Руске Федерације. Посебну захвалност ШисказујемЋ онима који су се данас окупили у Москви, свима који нас подржавају у сваком делу наше наше огромне, непрегледне Домовине! Хвала вам свима који сте рекли „ДА!” великој Русији!
Једном сам вас питао: да ли ћемо побједити? Побједили смо!!!
Побједили смо у отвореној и поштеној борби. Нису ово били само избори за предсједника Русије; то је био важан тест за све нас, за цио наш народ, то је био тест политичке зрелости, самосталности, независности. Показали смо да нам заиста нико не може наметнути “своју вољу”. Показали смо да су наши људи истински способни да разликују жељу за променама и обновом од политичких провокација, које пред собом имају само један циљ – растурање рсуке државности и узурпацију власти! Руски народ је показао да такви сценарији у нашој не зермљи не пролазе! Данас смо побједили и хвала огромној већини наших бирача.
Радићемо часно и напорно, остварићемо успјехе, и позивамо све да се придруже народу и нашој Отаџбини!
Обећао сам да ћемо победјити - побједили смо!!!
Слава Русији!”
На основу прелиминарних резулата после 77,8% пребројаних бирачких листића, Централна изборна комисија (ЦИК) Руске Федерације објавила је слиједеће резултате, који Владимира Путина стављају у убједљиво вођство и указују на побједу у првом кругу.
Према овим резултатима, ветеран руске политике Владимир Жириновски је у благом паду у односу на “новајлију”, бизнисмена Михаила Прохорова.
Предсједник Централне изборне комисије Владимир Чуров објавио је да је одзив бирача достигао 64% укупно регистрованог броја бирача. Упркос убједљивом вођству, Владимир Чуров наводи да резултати избора на неколико мјеста у Москви и Дагестану “у најмању руку” остају “под питањем”. Могуће је да се избор на тим мјестима понове.
Заменик предсједника ЦИК-а Леонид Ивљев прецизирао је да је у Москви ријеч о неправилности у бирачком списку.
За неправилности у Дагестану, званичници наводе да су тројица полицајаца погинула у нападу тројице маскираних људи, на једном од бирачких мјеста у Дагестану, републици на Северном Кавказу.
“Један час затварања бирачког мјеста, у Хасавјуртском рејону Дагестана, тројица људи у маскама су извршили напад”, изјавио је први замјеник републичке полиције Александар Горовој, који наводи да је у пуцњави убијен један од нападача.
У Чеченији је за Владимира Путина гласало 99,73% бирача, јавља тамошња изборна комисија. Подршку већу од 80% Путин је добио у Татарстану, Башкирији и Мордавији.
Свијет не би требало да страхује од поновног избора Владимира Путина (60) за предсједника Русије, сматрају аналитичари, јер се у годинама које је провео као предсједник и премијер показао као гарант стабилности земље и као човјек отворен за ширење економске сарадње.
Све друго је унутрашње питање Русије и њених грађана који су више него јасно њему и свим другим политичарима у земљи ставили до знања шта све треба да се промени у економској и политичкој сфери.
Од када је први пут изабран за предсједника 2000. године, Путинова политичка каријера и популарност у руском народу непрестано је расла, а упоредо са њом и моћ Русије, која се током деведесетих година нашла на веома ниским гранама.
Када се поново нађе у Кремљу, Путин али и Русија ће се суочити са новим изазовима потпуно различитим од оних пре 12 година када су криминалне банде харале улицама, цијена нафте на свјетском тржишту била ниска и када је бјеснила оружана побуна у Чеченији.
У његовом предизборном програму доминирала су обећања да ће се обрачунати са корупцијом, сиромаштвом, некомпетентношћу државних чиновника, да ће покренути индустрију и повећати улагања у образовни систем, као и да ће модернизовати армију и учинити је најмоћнијом у свијету.
Звиждуци Путину уочи децембарских парламентарних избора у Олимпијском центру у Москви, гдје се он обратио публици боксерског меча, били су први очигледан знак да он више не ужива пређашње, такорећи апсолутно повјерење грађана.
Први пут од почетка државничке каријере Путин је активно учествовао у предизборној кампањи и први пут се својим присталицама обратио на предизборном митингу, али то је истовремено звучало и као својеврсно обраћање међународној заједници.
Током кампање Путин се није сучељавао са противкандидатима нити их је помињао именом, него је своје циљеве износио у обимним програмским чланцима у различитим дневним новинама.
Зато је искористио прилику да открије неке податке из своје биографије који су били непознати јавности - да је тајно крштен као беба и да је имао старијег брата који је умро током опсаде Лењинграда у Другом свјетском рату.
С друге стране, критичари су примјетили да је из јавног живота потпуно нестала његова супруга Људмила Путина, баш као и њихове двије ћерке, што се тумачи као “политичка изолација” породице једног од најутицајнијих људи на свијету. Борци за људска права у Русији постављају питање да ли је одсуство из јавности Путинове породице добровољно или присилно, на које се одговор и даље чека.
Модернизација Русије требало би да буде његов приоритет. Привредна, војна, економска, али и политичка, јер је сасвим јасно да средња класа руског друштва која је формирана у годинама Путинове власти не жели само чврсту руку у Кремљу, него и некога ко ће умјети да одговори на нарасле демократске потребе.
Више пута је поновио да ће водити беспоштедну борбу против терориста, а чувена је његова изјава од прије неколико година да ће терористе проналазити и “таманити по клозетима” ако треба, а у његову одлучност да се обрачуна са њима не треба сумњати.
Када је ријеч о односима са САД, Путин је јасно ставио до знања да је противракетни штит камен спотицања и затражио да поред усмених увјеравања добије и писане гаранције да тај систем неће представљати пријетњу за Русију. За америчког предсједника Барака Обаму изјавио је да вјерује да је “искрен човјек” и да је његов приједлог о “ресетовању” односа између Москве и Вашингтона заиста био искрен, иако чињенице говоре да су ови односи на најнижој тачки од времена Хладног рата.
Када је ријеч о Србији, а посебно о питању Косова, ту не треба очекивати ни најмање одступање од онога што су Путин и руска влада на чијем је челу провео посљедње четири године говорили и радили, прије свега у Уједињеним нацијама, гдје су се принципијелно залагали за ненаметнута ријешења и компромис прихватљив за све.
Изградња Јужног тока у којој је Србија чворна тачка на Балкану, не би требало да буде спорна, а то потврђују и посљедње изјаве челника Гаспрома који најављују да ће реализација тог пројекта бити започета крајем текуће године, управо према Путиновом налогу.
“Не признајемо изборе. Сматрамо их нелегитимним, непоштеним и нетранспарентним”, изјавио је вођа Комунистичке партије Руске Федерације Генадиј Зјуганов, који је добио подршку око 17% бирача.
Зјуганов је објаснио да су поштени избори они који су праћени дијалогом власти и опозиције, и подсјетио да Владимир Путин није учествовао у дебатама са осталим предсједничким кандидатима. Он је оцијенио да је чиновнички апарат током изборне кампање радио у служби само једног кандидата - Путина.
Противкандидати Владимиру Путину - Владимир Жириновски и Сергеј Миронов признали су резултате избора, према којима је у првом кругу побједио досадашњи премијер.Вођа Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски је, у складу с традицијом, привукао пажњу и реакцију публике својим упадљиво жутим сакоом (боја је заштитини знак његове партије) и избјегавао директан одговор на директно питање. Коначно, говорећи о легитимности и легалности избора, рекао је:
„Да, морам да признам,” додајући да је пажљиво пратио изборни процес и да није примјетио ни једну већу неправилност.
Двојица политичара су у кратком телефонском разговору честитала Владимиру Путину на побједи, а током разговора за Владимиром Жириновскиим, Владимир Путин је изјавио:
„Предлоге које сте доставили смо у великој мери примјенили,” наводећи да предстојећи велики посао захтјева „консолидацију парламента и цијелог друштва”.
Током заједничког гостовања у посебном изборном програму на јавном сервису Први канал, Сергеј Миронов из партије Праведна Русија је на питање о резултатима избора одговорио:
„Сматрамо да су резултати избора реални. Тренутни резултати углавном одговарају оним прогнозама које смо добили.”
Током телефонског разговора са Сергејем Мироновим, Владимир Путин је поручио:
„Тамо где се поклапају наши циљеви и програми, ми ћемо рачунати на вашу подршку.”
И Михаил Прохоров, који је као „новајлија” успио да освоји треће мјесто по броју освојених гласова, потврдио је поштовање изборног процеса:
„Наравно, за земљу би био боље да је било другог круга. Ипак, то није питање моје жеље, него тога како грађани гласају,” објаснио је Михаил прохорово у свом изборном штабу.
Организација за надзор избора Голос (Голос) објавила је да је до затварања свих бирачких мјеста добила око 5.000 пријава на телефонској “врућој линији” покренутој за потребе избора.
У тој организацији наводе да је број пријава нагло почео да расте у вријеме бројања гласова у бирачким одборима. Највећи проблем је удаљавање посматрача организације Голос са бирачких мјеста, чиме се директно крше правила и документ о дозволи за праћење избора које има ова организација, објашњава директор пројекта Андреј Бузин (Андрей Бузин).
Голос је на терену имао 6.200 својих посматрача. На 22% бирачких мјеста коришћени су нетачни бирачки спискови; на 14% бирачких мјеста гласачке кутије мобилних екипа уопште није било могуће пронаћи; на 8% гласачких мјеста бирачи су одбили да гласају; у 6% случајева број бирача је био лажно “фиксиран”; на 5% бирачких мјеста изведено је тзв. “групно гласање” (акламација за једног кандидата).
У оквиру раније пројекта Карта кршења (Карта нарушения), покренутог уочи парламентарних избора 4. децембра 2011. године, та организација је установила систем пријављивања и ширења вијести о кршењу изборне процедуре. То је, уз притисак јасвности произвело постављање веб-камера на преко 80.000 бирачких мјеста широм Руске Федерације
Путин је рођен 7. октобра 1952. у тадашњем Лењинграду. Завршио је Правни факултет. Осамдесетих година прошлог вијека радио је као агент КГБ у Источној Немачкој. Први замјеник предсједника владе града Санкт Петербурга постао је 1994. године. Од 1996. је у Кремљу, гдје је до 2000, када је први пут постао предсједник Русије, обављао више дужности. У периоду 1996-2000. године био је директор Федералне службе безбедности (ФСБ), али и председник Владе (од августа до децембра 1999. године). Други предсједнички мандат освојио је 2004. године. Ожењен је и има две кћерке
Владимир Путин је објаснио да су сузе на његовом лицу током говора на митингу у Москви - посљедица ветра.
“То је био вјетар. Праве (сузе) од вјетра”, објашњавао је Путин у свом изборном штабу.
Путина су у време наступа на митингу његових присталица на Тргу Мањеж, камере снимале у крупном плану, и на његовом лицу су се видјеле сузе.
Поједини руски медији су протумачили да се Путин “разњежио”.
|
Резултати избора за председника Руске Федерације |
||
|
|
Кандидат |
|
|
1 |
Владимир Путин (Владимир Путин) |
64,91% |
|
2 |
Генадиј Зјуганов (Геннадий Зюганов) |
17,02% |
|
3 |
Михаил Прохоров (Михаил Прохоров) |
6,86% |
|
4 |
Владимир Жириновски (Владимир Жириновский) |
6,44% |
|
5 |
Сергеј Миронов (Сергей Миронов) |
3,72% |
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.