Владимир Путин је већ побjедио у Украјини

Сукоб у Украјини полако али сигурно силази са насловних страна. Прошло је чак 18 мjесеци од када је Русија припојила Крим, а регион Донбас на истоку Украјине пао у руке проруских побуњеника. Запад је напао Путина свим могућим санкцијама, а односи Русије и САД вратили су се у доба Хладног рата. Ипак, како вријеме пролази, о Украјини се прича све мање.

Један од разлога је свакако прилив вијести са других жаришта у свијету, прије свега оних у Сирији и Ираку, као и огромног броја миграната на капијама Европе. Чак ни преденденти на мјесто будућег предсједника САД у својој кампањи Украјини посвећују веома мало мјеста.  

Хтио свијет то да призна или не, Владимир Путин је побједио у Украјини, и показао Западу да може против санкција.  

Путин је прије годину дана повукао кључни потез и пред читавим свијетом рекао да не жели оружани сукоб са "украјинском браћом", већ искључиво мировно ријешење конфликта. На тај начи је "везао руке" Сједињеним Државама и ЕУ, које су, можда, очекивале оштрију реакцију руског предсједника на коју би могли да одговоре.

Ипак, иако руска војска званично није ушла на исток Украјине, "јавна је тајна да Кремљ помаже проруске побуњенике", пише "Вашингтон пост".  

Амерички лист наводи да је на тај начин "Путин показао Порошенку и његовим западним савезницима да, уколико до сукоба дође, Русија сигурно побјеђује јер проруски побуњеници без проблема владају истоком Украјине".

Чак су и Ангела Меркел и Барак Обама посредно ставили Порошенку до знања да је мир могућ само уколико дозволи децентрализацију истоку земље, и практично преда власт на тој територији у руке проруским побуњеницима.  

То је била горка пилула коју је украјински предсједник морао да прогута, а која му се умало обила о главу, јер је одлука о децентрализацији изазвала жестоке протесте десничарских и ултра-националистичких партија.  

Оно што је Порошенко касно схватио је да ни Њемачка, ни Сједињене Америчке Државе неће ратовати због Украјине.

Владимир Путин је, да се изразимо спортским ријечником, "потпуно умртвио игру" на украјинском фронту, и једноставно, попут тренера чија је екипа у вођству, једноставно чека да се утакмица заврши.

Слично је поступио 2008. године када је Русија припојила дијелове Грузије. Тадашњи предсједник Грузије, а сада гувернер Одесе Михаил Сакашвили био је у истој заблуди као и Порошенко - да ће Запад ући у конфликт са Путином. Баш попут Порошенка, и он се грдно преварио, а Јужна Осетија и Абхазија су сада самопрокламоване републике вјерне Русији и њеном предсједнику.

Далеко од тога да је Русија у овом сукобу прошла без посљедица. Њена економија претрпјела је страховите губитке, али је ипак избјегла нокаут, који је у једном моменту дјеловао веома извјесно.  

Владимир Путин се коцкао и по свему судећи побједио. У међувремену се наметнуо каомиротворац и посредник у преговорима битним за свјетску безбједност, попут нуклеарног споразума са Ираном. За свој допринос у преговорима добио је похвалу чак и од Барака Обаме, коме сигурно није било лако да то изговори, имајући у виду затегнуте односе Русије и САД.

Данас се Русија активно укључује у борбу против Исламске државе, а Украјина, распарчана и на стакленим ногама, пада у неки други, мање важан план.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.