Вашингтон лагао јавност о Вијетнаму

ЊУЈОРК - "Папири Пентагона", повјерљива анализа која је својевремено показала колико је америчка влада обмањивала јавност о Вијетнамском рату, од јуче је и званично постала доступна јавности, тачно 40 година пошто је "Њујорк тајмс" почео да објављује њене дијелове.

Тај документ на 7.000 страница, назван "Папири Пентагона", који су објавили Национална архива и три предсједничке библиотеке, сада се сматра претком веб-сајта "Викиликс", који објављивањем класификованих докумената задаје главобољу данашњој америчкој администрацији, али и владама других држава.

Сензационално кршење тајности владиних података из 1971. године, што су послије "Њујорк тајмса" учинили и други амерички листови, уздрмало је администрацију предсједника Ричарда Никсона и покренуло спор пред Врховним судом, који је довео до одлуке која је унаприједила слободу штампе у СAД.

"Папире Пентагона" су, пред крај мандата предсједника Линдона Џонсона, припремили Министарство одбране и спољнополитички аналитичари приватних компанија. Документа су и процурила од једног од њих - Данијела Елсберга.

Извјештај је показао како је неколико администрација, како демократа Џона Кенедија и Џонсона тако и републиканца Никсона, својом политиком довело до ескалације сукоба у Вијетнаму, обмањујући Конгрес, јавност и савезничке државе. У јавности је већ, у разним приликама, објављен највећи дио тог извјештаја.

Сам Елсберг провео је ноћи фотокопирајући документа, која је предао штампи. Сада каже да је вриједност њиховог објављивања у томе што ће коначно бити у цјелини доступна сљедећим генерацијама. Он је и даље убијеђен да ефекат "Папира Пентагона" не би био толики да предсједник Никсон није покушавао да осујети њихово објављивање.

Када је извјештај објављен, Никсону је одговарало да се дио тадашњег антиратног расположења окрене и према његовим претходницима. Он је, међутим, Елсберга назвао издајником и страховао да ће, ако такви либерали не буду примјерно кажњени, слична открића подрити и његову администрацију.

Сматра се да је то увјерење о завјери, против које се треба борити свим средствима, на крају одвело Никсона на пут који се завршио скандалом "Вотергејт", започет у септембру исте године.

Aдминистрација је тражила судску забрану објављивања докумената, али је Врховни суд тада стао у одбрану првог амандмана америчког устава, који гарантује слободу говора.

Каснији покушај владе да суди Елсбергу за шпијунажу био је подједнако неуспјешан, јер су докази против њега били прибављени нелегално.

Елсберг је радио за корпорацију "Ранд" и био је штићеник тадашњег предсједниковог савјетника Хенрија Кисинџера.

Сада каже да је требало да "Папире Пентагона" и раније дотури штампи, а не када су већ бомбе почеле да падају на Вијетнам.

Његова порука будућим нараштајима такозваних звиждача је да не понове његову грешку.

Брани Aсанжа

Елсберг је прошле године стао у одбрану оснивача веб-сајта "Викиликс" Џулијана Aсанжа, а такође одао признање војнику Бредлију Менингу, осумњиченом да је "Викиликсу" предао велики број класификованих докумената, које је тај веб-сајт објавио ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.