Ванредно стање у Судану: Распуштена влада, најмање 12 људи повријеђено у сукобима
КАРТУМ - Предсједавајући владајућег Сувереног савјета у Судану генерал Абдел-Фатах Бурхан прогласио је данас ванредно стање у земљи и распустио прелазни Суверени савјет и владу, неколико часова након што су његове снаге ухапсиле премијера Абдала Хамдока и друге владине званичнике.
Бурхан је најавио да ће избори у Судану бити одржани у јулу 2023. године, а да ће до тада на челу земље бити нова техничка влада.
Он је, обраћајући се путем телевизије, саопштио да распушта владајући Суверени савјет, као и владу предвођену Хамдоком.
Бурхан је рекао да су сукоби међу политичким фракцијама подстакли војску да интервенише у земљи, преноси АП.
Навео је и да је привремено обустављен рад радне групе за борбу против корупције, додаје Ројтерс.
Најмање 12 људи је повријеђено у сукобима који су данас избили између суданских војника и грађана који протестују против војног пуча, који су покушали да се приближе згради генералштаба у Картуму, саопштио је раније љекарски комитет на својој „Фејсбук“ страници.
Демонстранти су претходно прошли барикаде и ушли у улицу која окружује сједиште војске у Картуму, пренела је телевизија Ал-Џазира.
Судански премијер Абдала Хамдок премјештен је на непознату локацију након што је одбио да изда саопштење у знак подршке војном удару у тој земљи, навело је суданско Министарство информисања.
Војска је ухапсила већину чланова суданске владе и велики број лидера провладиних странака, изјавила су три извора.
Како је дошло до војног пуча у Судану?
Војни пуч у Судану посљедица је неповјерења између војске и цивилних лидера, који дијеле власт од августа 2019. године, након свргавања председника Омара ел-Башира раније те године, пише BBC.
Ел-Башира је свргнула с власти војска, али су масовни улични протести без преседана приморали генерале да испреговарају план који је имао за циљ прелазак на демократску владу.
Судан би сада требало да је у периоду транзиције у којој цивили и војни лидери владају земљом преко заједничког тијела, колективног шефа државе, познатог као Суверени савјет, али су ове двије групе јавно у сукобу.
Војска је, прије него што је договорена демократска транзиција, отворила у јуну 2019. године ватру на учеснике протеста у престоници Картуму, а том приликом убијено је 87 људи.
Тензије у земљи погоршале су се након неуспјешног покушаја пуча прошлог мјесеца.
Протеклих неколико недјеља у земљи су одржани протести у којима се тражило од војске да преузме власт, као и велике демонстрације током којих је исказана подршка премијеру.
Учесници протеста наклоњени војсци оптужили су владу да није успјела да оживи национално богатство, у вријеме када су све присутније несташице хљеба.
И потези Хамдока усмјерени ка реформи економије, који укључују смањење субвенција за гориво, показали су се међу појединцима као непопуларни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
