Уставне промјене задиру у државно уређење

AНКAРA - Више од 49 милиона Турака, колико их од 70 милиона становника има право гласа, јуче се изјашњавало о уставним амандманима у којима се предвиђају значајне новине, јавио је РТС.

Према посљедњим истраживањима јавног мњења, владајућа Партија правде и развоја, која је предложила те промјене, ужива минималну предност тако да је исход тешко предвидјети.

Турска се подијелила. У сваком случају, резултат референдума биће тијесан. Према посљедњим анкетама, Влада је у предности од само неколико процената. Исход гласања пресудиће грађани који ће на самим гласачким мјестима заокружити "да" или "не". A таквих је више од 12 одсто, поготово међу младима.

Влада је предложила 26 амандмана, од којих неки задиру у суштину државног уређења, поготово када је ријеч о правосуђу. Предвиђено је да се повећа број судија у Уставном суду, као и чланова Високог савјета судија и тужилаца, тијела које контролише рад правосудних органа.

Спорно је, међутим, што ће убудуће један број њих именовати предсједник државе, парламент и министар правде, што може да угрози независност правосуђа, тврде у опозицији.

Полемике је изазвао и приједлог по којем цивилни судови могу да воде процесе против највиших војних официра за кривична дјела против народа и државе. То ће, упозоравају у армији, отворити врата за "политичка суђења" људима у униформама, а у Влади одбацују ове оптужбе.

- Ми нудимо народни, демократски устав. Ове промјене су у складу са европским стандардима и то ће убрзати приближавање Турске Европској унији - тврди премијер Тајип Ердоган и подсјећа да су сада важећи устав доносили генерали који су 12. септембра 1980. године извели војни удар.

У опозицији тврде да ће ове промјене омогућити Влади да контролише рад правосуђа и армије, који су досад били бастион секуларног система.

- Премијер Ердоган жели да именује судије. То ће угрозити секуларни систем земље - упозорава лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу.

Овај референдум је својеврстан тест за премијера Ердогана, државника који посљедњих десетак година доминира турском политичком сценом, поготово зато што се он одржава непуну годину уочи парламентарних избора.

Пораз би, према многим оцјенама, могао да означи почетак краја његове политичке каријере јер питање је, заправо, да ли би се он, у случају пораза на референдуму, усудио да се трећи пут упусти у изборну трку за предсједника Владе.

Курди

Прокурдска Партија мира и демократије тражи већу аутономију за свој народ, која се не нуди у предложеним уставним промјенама. Она је због тога позвала Курде да бојкотују референдум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.