Фото: Украјински дрон користио НАТО ваздушни простор за ударе по Русији
Инцидент у којем је дрон, за који се испоставило да је украјински, пао у Тартуској области у Естонији, отворио је веома осјетљиво питање улоге балтичких држава у текућем рату.
Према званичним подацима естонских служби безбједности, украјински дрон који је пао у Естонији је највјероватније био усмјерен ка циљевима у унутрашњости Русије. Познато је да су Украјинци у недјељу напали инфраструктуру НОВАТЕК-а близу Санкт Петербурга.
Међутим, поставља се суштинско питање: да ли је дрон заиста ушао у естонски ваздушни простор из друге НАТО? Ако јесте онда је практично морао да прелети преко најмање четири државе НАТО – а да њихове снаге ПВО нису реаговале. То дјелује мало вјероватно, јер би сваки неидентификовани летећи објекат на таквој рути био означен као ризик за безбједност алијансе. Уколико су процјенили да није ризичан, онда знају ко је дрон упутио и на који циљ.
Једна од могућих варијанти јесте да је дрон дошао преко Бјелорусије, али и то изазива сумњу: ПВО системи око Минска су у сталној приправности и мало је вјероватно да би летјелица таквих димензија несметано прешла читав бјелоруски ваздушни простор. Нарочито тако близу пријестонице.
Без обзира на то како је апарат стигао у Естонију, чињеница је да балтичке земље све више постају посредни учесници у рату. Свјесно или не. Ово није први пут да постоје индиције да Украјина користи ваздушни простор Естоније за нападе по Русији – већ смо писали о сличним случајевима у прошлости. То је било очито приликом напада на руска складишта на западу Русије. Сада, међутим, та пракса добија много опаснију димензију јер руши границу између „индиректне подршке“ и стварног учешћа у операцијама. Озбиљност ситуације су схватили и естонски званичници који су брзо изашли са својим одговорима, затечени ситуацијом.
Званичници у Талину покушали су да ублаже значај инцидента. Директор естонске службе безбједности Марго Палосон изјавио је да „нема индикација да се ради о руском дрону“, већ да је највјероватније ријеч о украјинској летјелици која је због руског електронског ратовања изгубила навигацију и завршила у Естонији. У то би могло да се повјерује да летјелица није пала 100 км од руске границе. Министар одбране Хано Певкур поручио је да овакви случајеви нису усмјерени против Естоније или НАТО-а, већ су посљедица јаког руског GPS ометања. Дакле, Певкур се више брине да се Естонци не наљуте на Украјинце. При томе је наглашено да се „ниво пријетње по Естонију није промијенио“. Боље објашњење би било да су Естонци објавили како су сами срушили дрон, јер су понуђена објашњења скандалозна.
Инцидент у Тартуској области јасно показује да се отвара веома ризичан преседан: НАТО територија може бити коришћена за извођење напада на Русију. Било уз прећутну сагласност или уз могућност да алијанса једноставно затвара очи. То носи озбиљне посљедице. Москва сваки такав догађај може протумачити као директно мијешање НАТО у рат, макар у случају балтичких земаља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.