Фото: Агенције
БЕРЛИН - Алтернатива за Њемачку (АфД) остварила је убједљиву побједу на изборима у Саксонији-Анхалту, освојивши 43,8 одсто гласова и 39 од 83 посланичка мјеста.
То је више него двоструко бољи резултат у односу на претходне изборе и најбољи који је ова странка икада остварила на покрајинским изборима у Њемачкој.
Још важније од самог рекорда јесте оно што се иза њега крије. АфД је за пет година подршку повећао са 20,8 на 43,8 одсто, док је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), која у покрајини влада од 2002. године, пала са 37,1 на 17,2 одсто. СПД је освојио 9,3 одсто, Зелени 8,9, Љевица 8,6, а Савез Саре Вагенкнехт (БСВ) 5,3 одсто гласова. Тиме је источна Њемачка добила нову политичку слику, али и остатак земље важан сигнал. АфД више није само протестна странка која снагу црпи из незадовољства на истоку, већ један од кључних фактора њемачке политике, чији утицај све више превазилази источне покрајине.
НАЈЈАЧИ, АЛИ БЕЗ ВЛАСТИ
Резултат доноси и један од највећих парадокса њемачке политике. АфД је освојио 39 од 83 мандата, па му за апсолутну већину недостају три посланика. Сам зато не може да формира владу, док су остале странке углавном искључивале сарадњу са њим. ЦДУ има 15 мандата, СПД, Зелени и Љевица по осам, а БСВ пет.
Власт без АфД-а могуће је формирати, али не и једноставно. ЦДУ ће морати да тражи партнере међу странкама са којима има значајне програмске разлике, а важан ће бити и став БСВ-а. Управо ту АфД види простор за политички профит. Ако традиционалне странке буду морале да праве сложене комбинације како би га задржале ван власти, АфД ће то моћи да представља као доказ да се политички систем уједињује против њега без обзира на изборни резултат. Најважнија порука зато није само то што је АфД постао најјача странка, већ и чињеница да његов изборни резултат више није могуће заобићи у разговорима о будућој власти.
МИГРАЦИЈЕ И УКРАЈИНА
Успон АфД-а није заснован на једном питању. Миграције су једна од његових најважнијих тема, уз захтјев за строжом контролом граница, рестриктивнијом азилантском политиком и бржим повратком људи који немају право боравка. У програму за Саксонију-Анхалт налази се и концепт ремиграције. Миграције, међутим, саме не објашњавају изборни раст. АфД незадовољство бирача повезује и са економским проблемима Њемачке, високим трошковима енергије, слабљењем индустрије, падом конкурентности и страхом од губитка радних мјеста и животног стандарда.
Странка се противи прекиду економских веза са Русијом, тражи укидање санкција Москви и обнову снабдијевања руским енергентима. Противи се и наставку њемачке помоћи Украјини и заговара њену неутралност, укључујући одсуство из НАТО-а и Европске уније.
Политиколог Душан Достанић сматра да управо комбинација ових тема АфД-у омогућава да незадовољство дијела становништва претвори у ширу политичку понуду. Према његовој оцјени, промијенила се и структура бирачке подршке: АфД све више привлачи различите старосне и друштвене групе, посебно раднике и млађе бираче.
МИСЛИ ЊЕМАЧКИ
Визија АфД-а не зауставља се на миграцијама и економији. Програм за Саксонију-Анхалт предвиђа промјене у образовању, култури и представљању њемачког идентитета.
- Странка тражи већи нагласак на њемачку историју и личности попут гвозденог канцелара Ота фон Бизмарка, као и промјену начина на који се историја представља у школама. Залаже се и за промјене система јавног радиодифузног сервиса и оштрији однос према садржајима које сматра политички једностраним или антињемачким. Симболички је и приједлог да се покрајински слоган "Мисли модерно" замијени поруком "Мисли њемачки". Странка предлаже и добровољне грађанске патроле као додатни стуб локалне безбједности. Све то показује да АфД не нуди само промјену појединих политика, већ ширу представу о томе како би њемачко друштво требало да изгледа - рекао је Достанић за "Глас".
ГЛАВНО УПОРИШТЕ
Ипак, Саксонија-Анхалт није Њемачка у малом. Источне покрајине имају специфично историјско, економско и демографско искуство. Након уједињења многи индустријски системи су угашени или дубоко трансформисани, док се дио становништва иселио према западу.
Саксонија-Анхалт данас има једну од најстаријих популација у Њемачкој, уз ниже приходе и дугогодишње демографске проблеме. Губитак становништва, одлазак младих и осјећај економског заостајања важни су фактори за разумијевање снаге АфД-а.
Некадашњи амбасадор Србије у Њемачкој Зоран Јеремић управо у томе види један од коријена изборног успјеха. Према његовој оцјени, АфД је створио посебан источноњемачки политички идентитет, повезујући незадовољство економским развојем са осјећајем да становници истока нису у потпуности добили оно што су очекивали од уједињења. Због тога, сматра Јеремић, резултат не треба аутоматски пресликати на запад Њемачке. То, међутим, не умањује његов значај.
ВИШЕ ОД ПОРАЗА
За ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца избори представљају много више од пораза једне покрајинске организације. Мерц је покушавао да заузме чвршћи став према миграцијама и контроли граница, односно да дио тема које је АфД годинама наметао уведе у политику центра. Резултат показује да та стратегија није зауставила раст АфД-а.
Отвара се зато важно питање: да ли је приближавање ЦДУ-а темама које је наметао АфД ослабило ту странку или јој је помогло да своје ставове учини дијелом главне политичке расправе? Другим ријечима, покушај да се АфД-у одузме политички простор могао је допринијети томе да његове теме постану дио главног политичког тока.
За Мерца је проблем утолико већи јер АфД не расте само док је владајућа политика непопуларна, већ успијева да преузме и дио бирача традиционалних странака. Ако се тај тренд настави, ЦДУ ће морати да тражи начин да задржи центристички профил, а да истовремено одговори на теме које све више бирача помјерају удесно.
ОД САКСОНИЈЕ ДО БЕРЛИНА
Сам АфД већ гледа даље од покрајинских избора. Копредсједница странке Алис Вајдел поставила је циљ од најмање 40 одсто гласова на наредним савезним изборима. Такав резултат није извјесна прогноза, али показује колико се промијенила позиција странке. Покрајинску побједу она покушава да претвори у доказ да АфД може бити озбиљан кандидат и на савезном нивоу.
Аналитичар Мило Бреновић оцјењује да раст АфД-а више није изузетак, већ тренд који траје дуже вријеме. Сљедећи тестови у другим покрајинама, како каже, показаће да ли је Саксонија-Анхалт била врхунац источноњемачког таласа или најава новог ширења странке.
Истраживања у Мекленбург-Западној Померанији тренутно дају АфД-у око 36 одсто подршке, што показује да би и тамо могао остварити снажан резултат. Берлин је другачија политичка средина и АфД тамо не може рачунати на исту врсту подршке.
ПОЛИТИЧКЕ ПОДЈЕЛЕ
Избори у Саксонији-Анхалту не значе да је АфД пред преузимањем власти у Њемачкој. Његова највећа препрека и даље је недостатак стабилних коалиционих партнера. Али што више гласова осваја, то је теже политички систем игнорисати. А што је више странака приморано да прави комбинације како би га задржале ван власти, то АфД добија нови аргумент да представља праву алтернативу постојећем поретку.
Њемачка се зато суочава са новом политичком подјелом. Она више није само између лијевог и десног центра, нити између традиционалних странака власти и опозиције. Све важнија постаје подјела на странке које желе да АфД остане изолован и све већи број бирача који ту изолацију више не доживљавају као разлог да за њега не гласају. Саксонија-Анхалт није показала да је АфД већ освојио власт. Показала је нешто друго, да је освојио простор у којем се о власти у Њемачкој више не може разговарати без њега. А то је, за странку основану тек 2013. године, можда и најважнија политичка промјена коју су ови избори донијели.
ПОДИЈЕЉЕНА ЕВРОПА
Побједа АфД-а одјекнула је и ван Њемачке. Бивши мађарски премијер Виктор Орбан поздравио је резултат у Саксонији-Анхалту, док је лидер италијанске Лиге Матео Салвини оцијенио да он показује снажан захтјев за промјеном. Честитке АфД-у упутио је и амерички милијардер Илон Маск. Истовремено, из Француске и Пољске стигла су упозорења због јачања крајње деснице, показујући да је резултат већ прешао њемачке границе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.