Ухапшено 200 људи

КОПЕНХAГЕН - Око 150 до 200 људи је ухапшено током нереда у Копенхагену, изјавио је данској ТВ2 представник полиције.

Репортери са лица мјеста јавили су да је полиција у ноћи између понедјељка и уторка сузавцем растјерала демонстранте са барикада које су подигли на улици и одатле бацали Молотовљеве коктеле. Нереди су избили на улицама око Кристијаније, дијела Копенхагена познатог по аутономији од градских власти.

Уз освјетљење из полицијских хеликоптера, полицијски водени топ је угасио запаљене барикаде, а булдожер их одгурао у страну.

Простор гдје се демонстрирало је окружио велики број возила са полицајцима у пуној опреми и полицијске патроле са псима.

Претпоставља се да су нереди почели послије велике забаве организоване послије демонстрација клима-активиста у центру Копенхагена.

Свакодневним демонстрацијама се одржава притисак на учеснике самита УН који се одржава од 7. до 18. децембра, током којег представници 192 земље преговарају о споразуму о смањењу загађења ваздуха које изазива загријавање климе.

Дописници са самита УН наводе да међу сиромашним државама и даље постоји јак осјећај да се богате земље удружују против њих, што их је и навело да прекјуче прекину разговоре на пет часова.

Како се приближава крај самита, сви се надају да ће преговарачи постати све усредсређенији и да ће обје стране направити неке уступке.

Да ће то бити тако потврђује напомена Кине да неће узимати средства из фонда који оснују развијене државе за помоћ сиромашним земљама у борби против климатских промјена.

Један неименовани високи кинески званичник је потврдио за BBC да Кина неће прихватити ниједан једини долар из тог фонда.

У међувремену, по први пут планери Пентагона ће у 2010. укључити климатске промјене међу безбједносне пријетње идентификоване у конгресном извјештају "Четворогодишњи одбрамбени преглед", у којем се наводе приоритети Пентагона.

Уврштење климатских промјена међу приоритете услиједило је након што је у октобру основан нови Центар за истраживања климатских промјена при Централној обавјештајној агенцији CIA.

Међу сценаријима који забрињавају је топљење ледене масе планинског масива Хималаја. Према тој теорији, ријеке које хране хималајски ледењаци прво би поплавиле низинска подручја, а потом би пресушиле с нестанком тих ледењака. То би угрозило десетине милиона људи у низинама Бангладеша, изазвало масовне миграције, а затим и ратове, процјењују војни стручњаци из СAД и с индијског потконтинента.

Aл Гор

Најновије рачунарске пројекције показују да би се за пет година сав лед на Aрктику могао отопити, казао је прексиноћ бивши амерички потпредсједник Aл Гор на УН конференцији о клими. Нагласио је да су ова предвиђања далеко песимистичнија од оних које је прије само осам мјесеци објавила америчка владина агенција. Гор је упозорио да постоје 75-одстотне шансе да у љето 2014. године Сјеверни пол буде готово потпуно без леда. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.