Убиство Томаса Перота - случај који је потресао Француску: 11 особа иде пред суд, једно питање и даље без одговора

ПАРИЗ – Скоро три године након убиства 16-годишњег Томаса Перота (Thomas Perotto) током сеоске забаве у Креполу, случајa који je постао политичко питање у Француској, 11 особа биће изведено пред суд због оптужби за убиство и покушаје убиства.

Посебну пажњу привукла је одлука истражних судија да као отежавајућу околност задрже расну дискриминацију, у овом случају "бијеле расе и француске нације", на основу свједочења о изјавама усмјереним против бијелаца и Француза током насиља.

Ипак, ни послије готово три године истраге није утврђено ко је задао смртоносни убод ножем Томасу Пероту.

Најважнији факти:

• Убиство се догодило у ноћи између 18. и 19. новембра 2023.
• Томас је смртно рањен ножем у предјелу срца
• У насиљу је повријеђено још десетак људи, међу којима троје тешко
• 11 особа упућено је на суђење за убиство и покушаје убиства
• Истражитељи нису утврдили ко је задао смртоносни убод
• Истражне судије задржале су расну дискриминацију као отежавајућу околност

Шта се догодило кобне ноћи у Креполу

Томас Перото био је 16-годишњи средњошколац и млади рагбиста када је у новембру 2023. године отишао на традиционалну сеоску забаву у Креполу, малом мјесту у департману Дром на југоистоку Француске.

Ништа на почетку вечери није наговјештавало трагедију која ће убрзо потрести Француску.

У сеоској дворани одржаван је традиционални зимски бал. Око два часа послије поноћи, када је ди-џеј већ најавио посљедњу пјесму, испред дворане дошло је до сукоба.

На једној страни нашли су се младићи који су били на забави у Креполу, а на другој група младића, од којих су неки дошли из насеља Ла Моне у оближњем Роман-сир-Изеру.

Сукоб је за веома кратко вријеме прерастао у жестоко насиље.

Коришћене су песнице и ножеви, а према свједочењима помињано је и бацање камења и металних ограда.

Каснији полицијски увиђај показао је размјере насиља. Трагови и локве крви пронађени су на више мјеста – у предворју сеоске дворане, тоалетима, сали, на паркингу, пјешачкој стази и код оближњег школског паркинга.

Томас убоден ножем у срце

У том хаосу смртно је рањен Томас Перото.

Задобио је убод ножем у предјелу срца.

У дворани је завладала паника, а повријеђени су улазили у објекат тражећи помоћ.

Ди-џеј који је радио на забави био је и добровољни ватрогасац. Покушао је да реанимира тешко повријеђеног Томаса, али младићу није било спаса.

Томас је преминуо током транспорта у болницу.

Поред њега, у насиљу је повријеђено још десетак особа, од којих су три задобиле тешке повреде.

Ко је убио Томаса Перота?

Управо ово питање остало је без коначног одговора и послије готово три године истраге.

Француски истражитељи нису успјели да утврде ко је задао смртоносни убод ножем Томасу Пероту.

Истрагу је отежало више околности.

Насиље је трајало кратко, догодило се ноћу и у њему је учествовао велики број људи. Свједоци су видјели различите дијелове сукоба, а њихови искази о појединим детаљима нису увијек били идентични.

Истражне судије указале су и на оно што су описале као „закон ћутања“ међу оптуженима, који је додатно отежао утврђивање ко је нанио смртоносну повреду.

Како онда 11 људи може да одговара за убиство?

Иако није идентификована особа која је задала смртоносни убод, истражне судије одлучиле су да 11 особа упуте на суђење за тешко убиство и покушаје убиства.

За разумијевање те одлуке важан је правни концепт који француске судије примјењују на овај случај – „јединствена сцена насиља“.

Према образложењу истражних судија, насиље се одвијало у исто вријеме и на истом мјесту, а особе које су активно учествовале у колективном нападу својим поступцима допринијеле су посљедицама.

Судије сматрају да су насиље и поступци учесника као цјелина довели до смрти Томаса и повређивања других људи.

Према том приступу, није неопходно да се за сваког појединачно докаже да је држао нож или задао конкретну повреду да би његова улога у заједничком насиљу била предмет кривичне одговорности.

Коначну одлуку о кривици, међутим, тек треба да донесе суд.

Судије: Није била „обична туча“

Једно од питања током истраге било је и да ли се догађај може посматрати као масовна туча двије групе.

Истражне судије одбациле су такво поједностављено тумачење.

У образложењу су указале да група жртава није имала оружје, док су током сукоба коришћени ножеви.

Судије су такође истакле да су најтеже посљедице забиљежене међу учесницима из Крепола – једна особа је погинула, неколико је тешко повријеђено, а један радник обезбјеђења задобио је повреду са трајним посљедицама.

Одбрана појединих оптужених током поступка износила је аргументе о самоодбрани и насиљу са обје стране.

Истражне судије признале су да је било физичког насиља и са стране младића из Крепола, али су закључиле да то не може оправдати интензитет насиља и употребу ножева која је услиједила.

Расизам као отежавајућа околност

Један од најосјетљивијих дијелова цијелог случаја односи се на питање расне дискриминације.

Од првих дана након убиства појавила су се свједочења да су током насиља изговаране увреде и пријетње усмјерене против бијелаца и Француза.

Ово питање током истраге било је предмет великих спорова.

Тужилаштво у Валансу није сматрало да су докази довољни за задржавање расне квалификације, оцјењујући поједина свједочења као непрецизна, противрјечна или недовољна.

Истражне судије дошле су до другачијег закључка.

У налогу о упућивању оптужених на суђење од 25. септембра 2026. године навеле су да постоји подударност већег броја исказа о постојању дискриминаторних изјава током насиља.

Најмање 19 свједока говорило о дискриминаторним изјавама

Према судском налогу, истражне судије издвојиле су исказе најмање 19 непосредних свједока, као и једног од оптужених, у вези са увредама и изјавама расистичког карактера.

Посебно су нагласиле да је приближно половина тих исказа узета већ 19. новембра поподне или наредног дана, дакле само неколико часова након трагедије.

Према оцјени судија, то смањује могућност да су се свједоци накнадно међусобно договарали о томе шта ће рећи.

Искази нису били идентични од ријечи до ријечи, али су судије закључиле да постоји довољна подударност у погледу постојања изјава усмјерених против бијелаца и припадника француске нације.

Један од оптужених је, према судском спису, такође навео да су током сукоба са обје стране изговаране бројне увреде, укључујући расистичке.

Суд није утврдио да је Томас убијен зато што је био бијелац

Код овог дијела случаја постоји важна правна разлика.

Одлука истражних судија не значи да је већ доказано да је Томас Перото изабран као жртва и убијен зато што је био бијелац или Француз.

Француски Кривични законик омогућава да расизам буде отежавајућа околност и када је кривично дјело праћено изјавама или поступцима којима се вријеђају људи због њихове стварне или претпостављене расне, етничке, националне или вјерске припадности.

У овом случају судије су се ослониле управо на ту правну основу – на наводе да су током насиља изговаране дискриминаторне поруке.

Да ли ће таква квалификација опстати и бити доказана на суђењу, одлучиваће суд.

Да ли је напад био унапријед планиран?

Послије Томасовог убиства у јавности су се појавиле и тврдње да је група младића намјерно дошла у Крепол како би напала учеснике сеоске забаве.

Досадашња истрага није утврдила да је постојао унапријед направљен план за напад на забаву.

То питање треба одвојити од онога што се догодило након што је сукоб почео.

Судски спис описује веома насилан сукоб у којем су коришћени ножеви и у којем су најтеже повреде задобили учесници забаве из Крепола.

Случај прерастао у националну политичку тему

Убиство Томаса Перота веома брзо је превазишло оквире истраге једног тешког кривичног дјела.

Случај је отворио широку јавну расправу у Француској о безбједности, насиљу младих, имиграцији, интеграцији и расизму.

Политичари различитих страна давали су различита тумачења трагедије, док су истражни органи више пута позивали на опрез због сложености истраге и противрјечности у појединим свједочењима.

Управо због тога је важно раздвојити оно што је до сада утврђено у истрази од политичких интерпретација случаја.

Представници француске крајње деснице, међу којима и лидер француске десничарске странке "Реконкиста" Ерик Земор, наводили су тај догађај као примјер пријетње коју представљају имигранти.

Предсједник Француске Емануел Макрон тада је убиство назвао "страшним", док је лидерка крајње деснице Марин ле Пен напад описала као дјело "оружане милиције".

Убиство је касније подстакло мобилизацију крајње деснице, која је покушала да изведе такозвану "казнену експедицију" у оближњем граду Романс-сир-Изер.

 

11 особа сада иде пред суд

Послије готово три године истраге, истражне судије су 25. септембра 2026. донијеле налог којим се 11 мушкараца упућује пред поротни суд за малољетнике у Дрому, јер је један од оптужених у вријеме догађаја био малољетан.

Терете се за тешко убиство Томаса Перота и покушаје убиства других особа, уз више отежавајућих околности, међу којима је и расна дискриминација.

Дванаеста особа упућена је на суђење због намјерног насиља оружјем, док су двије особе добиле обуставу поступка.

Суђење треба да одговори на кључна питања

Према судском налогу, у који је Политико имао увид, оптужени се терете за убиство Пероа, покушај убиства још три особе и насилне нападе на друге учеснике догађаја.

Предстојећи судски поступак требало би да буде завршна фаза једне од најпраћенијих француских кривичних истрага посљедњих година.

Пред судом ће бити потребно утврдити индивидуалну одговорност сваког од оптужених, њихову улогу у насиљу и правни значај концепта „јединствене сцене“.

Адвокати Сејди Ба и Дијала Ал-Шаман, који заступају једног од оптужених, упитали су како њихов клијент може да буде изведен пред суд за убиство са расном отежавајућом околношћу када му лично нису приписани ни смртоносни ударац ни расистичке изјаве.

Адвокат Елиз Реј-Жако, која заступа још једног оптуженог, рекла је за РТЛ да ће уложити жалбу на оптужбе, што би могло додатно да одложи поступак.

Датум почетка суђења још није одређен.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.