У новом турском филму српски краљ пије вино из лобање, а главни витезови су му Караџић и Милошевић

Турске серије су изузетно популарне у Србији, али најновији филм шаље поруке које би могле да наљуте многе гледаоце.

Историјска драма у режији Камила Ајдина, под насловом "Турци иду: мач правде", који се на екранима у Турској појавио 20. децембра биће приказана у биоскопима у САД-у, Канади, Чилеу, Мексику, Аустралији, Јапану, Јужној Кореји, Великој Британији, Њемачкој, Француској, Низоземској, Италији, Русији, Јужној Африци, Индији, Индонезији, Малезији, Катару, Азербејџану и Казахстану.

Тако ће и гледаоци у овим земљама имати прилике да се упознају са "крволочним Србима предвођеним злим краљем Лазаром које су побиједили лијепи, добри, поштени и морални Турци".

Турска кинематографија се већ годинама уназад бави историјским темама, а у овом филму се говори о времену послије пада Константинопоља 1453. године, када је султан Мехмед Освајач (владао од 1451. до 1481.)  кренуо да покорава преостале хришћанске државе на Балкану.

На његовом удару се наравно, нашла и тадашња мала и немоћна српска деспотовина, која је одбројавала своје посљедње дане и коначно пропала 1459. Познато је са колико крви су Османлије уништиле и покориле балканске државе, али у овом филму међутим, Турци су приказани као праведни, морални и супериорни Алахови вјерници, којима се супротставља сулуди и покварени краљ Лазар, који не крије своју мржњу према Турцима и турском султану. Тзв. краљ Лазар жели да створи Велику Србију, док се његови главни витезови презивају Милошевић и Караџић, преноси "Курир.рс".

"Краљ Лазар", који се наводно удружио са католичком црквом, је приказан као крволочни господар рата, који се куне да се неће смирити док не попије вино из лобање султана Мехмеда, али који завршава као и сви зликовци у сличним филмовима.

Измишљотине и историјски ревизионизам у овом филму су очигледни, па чак и лик "краља Лазара" није потпуно истинит. Ради се вјероватно о деспоту Лазару Бранковићу, сину деспота Ђурђа Бранковића, који је владао тадашњом Србијом и периоду од 1456. године до јануара 1458. године, када је изненада умро, прије коначног пада тадашње пријестонице српске деспотовине Смедерева у јуну 1459.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.