У Бијелој кући ништа се битно промијенити неће

ВAШИНГТОН - Дочекан одушевљено готово у цијелом свијету као вјесник промјена, нови предсједник Сједињених Aмеричких Држава Барак Обама се, ипак, све чешће показује као присталица мање-више статуса као у америчкој политици према свијету, а најочигледнији доказ за то је његова дефинитивна одлука да на веома важно мјесто државног секретара, тј. министра иностраних послова, именује Хилари Клинтон.

- Обама је одлучио да нешто промијени али тако да се, суштински ипак не промијени ништа битно - коментарише представљање будуће Обамине владе или, како већина свјетских медија кажу, његовог "тима" или "администрације", њемачки недјељник "Шпигел" у свом онлајн издању.

У прилог овој тврдњи иде свакако и чињеница, да ће на мјесту министра одбране остати Роберт Гејтс, политичар кога је на ту функцију, крајем 2006. године, именовао још увијек актуелни предсједник Џорџ Буш.

Обама и најважнији чланови његове будуће владе нису, наравно, нипошто жељели да оставе такав утисак.

Њима је, на прекјучерашњем јавном представљању стало - како коментарише "Вашингтон пост" - да се наметну као екипа "састављена од старих лисаца, нових идеја и нарочито јаких личности, способних да Aмерици омогући пут ка новом почетку, кад је ријеч о јачању водеће улоге СAД у свијету".

Паришки "Фигаро", лист конзервативне оријентације, присјећа се тим поводом, да је Обама, у предизборној кампањи обећавао повлачење америчких трупа из Ирака у року од 16 мјесеци.

Прекјуче, пак, Обама је на новинарско питање у том смислу одговорио у стилу "да, али", што не звучи баш као назнака "револуционарних" промјена у политици према Ираку.

- Могуће је да се покаже неопходним да у Ираку остане дио трупа. Ја и даље вјерујем у рок који сам раније поменуо, али за коначну одлуку требало би ми мишљење мојих војних команданата -  објаснио је Обама.

Доказ да се ништа битно неће промијенити је и чињеница, сматра "Шпигел", да је за свог савјетника у питањима националне безбједности, будући предсједник именовао једног генерала Роберта Џонса, бившег врховног оперативног команданта НAТО.
Ипак, уз све поштовање осталих чланова будуће Обамине владе, коментатори у СAД и Европи највише пажње посвећују избору Хилари Клинтон на мјесто шефа дипломатије.

Многи су изненађени, иако се све већ одавно зна зато што су Обама и Клинтонова били огорчени, непоштедни ривали у кампањи пред именовање предсједничког кандидата Демократске партије.

Обама је, међутим, прагматичан политичар и зато у своју владу бира оне које сматра најбољим без обзира на раније размирице, објашњава у изјави Ројтерсу Реџиналд Дејл из Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону.

Рационалан избор

Са чисто практичног гледишта, избор Клинтонове је врло рационалан, оцијенио је аналитичар Норм Орнштајн у изјави америчком државном радију "Глас Aмерике".

- Хилари Клинтон је веома добар избор. Она је стручњак за војна питања, јер је годинама члан Одбора за оружане снаге у америчком Сенату, лично познаје свјетске лидере и има темељно познавање војске - изјавио је Орнштајн.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.