Фото: ЦНБЦ
| Турска се придружује глобалном тренду
АНКАРА - Турска поставља темеље за ограничавање приступа друштвеним мрежама малољетницима, након што је парламентарни извјештај ове седмице позвао на широке мјере, укључујући провјеру старосне доби и филтрирање садржаја.
Тиме се Турска придружује растућем броју земаља које настоје увести строжије контроле.
Очекује се да ће владајућа Странка правде и развоја (АКП) предсједника Реџепа Тајипа Ердогана ускоро поднијети нацрт закона о овом питању.
Министрица породице и социјалних услуга Махинур Оздемир Гокташ изјавила је новинарима након сједнице кабинета прошлог мјесеца да ће закон укључивати забрану друштвених мрежа за малољетнике те обавезу за пружаоце услуга да изграде системе за филтрирање садржаја.
Широке препоруке из овоседмичног извјештаја комисије укључују и уклањање садржаја без претходне најаве, као и надзор дјечијих видео игара или играчака с АИ функционалностима због потенцијално штетног садржаја.
Аустралија је у децембру постала прва земља на свијету која је забранила друштвене мреже дјеци млађој од 16 година, блокирајући приступ платформама попут ТикТока, Јутјуба (Алфабет), Инстаграма и Фејсбука (Мета).
Шпанија жели забранити друштвене мреже за млађе од 16 година, док Грчка и Словенија раде на сличним забранама усљед растуће забринутости због утицаја друштвених мрежа на здравље и сигурност дјеце. Француска, Велика Британија и Њемачка такођер разматрају ограничења за малољетнике.
Турски парламентарни извјештај додатно препоручује ноћна ограничења приступа интернету за уређаје које користе малољетници млађи од 18 година, обавезно филтрирање садржаја на друштвеним мрежама до навршене 18. године, те забрану друштвених мрежа до 16. године.
"Морамо заштитити нашу дјецу од моралне ерозије. Циљ нам је да их заштитимо од свих врста овисности, укључујући и дигиталне", рекао је за Ројтерс Харун Мертоглу, високи заступник АКП-а и члан парламентарне комисије за испитивање људских права.
Турска већ строго регулише друштвене мреже и брзо намеће уклањања садржаја и забране приступа. Тренутно је забрањен приступ за око 1,2 милиона веб-страница и објава на друштвеним мрежама до краја 2024. године, према извјештају локалне организације за праћење цензуре ИФОД.
Постојећи прописи захтјевају од компанија да обраде званичне или корисничке захтјеве у року од два дана, што оставља мало простора за правни поступак, те их приморавају да удовоље готово свим захтјевима за уклањање садржаја. Компаније које се не придржавају прописа могу се суочити с забраном оглашавања, смањењем пропусног опсега и новчаним казнама до три посто глобалних прихода, преноси Кликс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.