Три љета крвавог рата у Европи

КИЈЕВ, МОСКВА - Специјална војна операција армије Русије у Украјини почела је прије равно три године, 24. фебруара 2022. Нада за мир никада није била већа, јер преговори између САД и Русије су почели и расте оптимизам да би могло доћи до рјешења за окончање сукоба.

Руски предсједник Владимир Путин изјавио је да Русија постиже своје циљеве у специјалној војној операцији у Украјини захваљујући напорима својих бораца.

- Земља је поносна на њихов допринос одбрани отаџбине - рекао је јуче Путин приликом додјеле одликовања златних звијезда хероја Русије у Кремљу.

Он је поводом Дана браниоца отаџбине захвалио свим руским борцима који су дали допринос у специјалној војној операцији, пренио је Тасс.

- Руски војници у Украјини напредовали су на најтежим линијама фронта и стратешким правцима - рекао је Путин.

Преговори представника САД и Русије, који су почели у Ријаду 18. фебруара након доласка Доналда Трампа на мјесто предсједника представљају почетак процеса који би могао да доведе до мира и окончања најсмртоноснијег сукоба на тлу Европе од Другог свјетскога рата. Нико не спомиње број мртвих, али је он према неким процјенама премашио више милиона људи.

Званична Москва све вријеме је војну операцију у тој земљи представљала као специјалну операцију коју је Кијев изазвао односом према руском становништву у Украјини, а Москва је то представила и као денацификацију.

Сукоб је реално, нижим интензитетом, започео 2014. и од тада није престајао.

Нема сумње да је међу разлозима за директну интервенцију Русије фебруара 2022. највећа била чињеница да је влада у Кијеву најавила одустајање од Будимпештанског споразума из децембра 1994. Њиме се Украјина обавезала на одбацивање атомског наоружања. То је значило да је опрема те врсте која је претходно била совјетска надаље остала под контролом Русије.

Када је 2014. оборен украјински предсједник Виктор Јанукович односи двију земаља су посебно заоштрени. Тадашња насилна смјена у Кијеву изазвана је неслагањем о даљој спољној оријентацији земље. Убрзо пошто је Јанукович оборен услиједила је сепарација Крима, на којем Руси чине апсолутну већину, а онда и бунт у областима Доњецк и Луганск. Паралелно терор над Русима у Украјини постао је стварност.

Са становишта званичне Русије највећи проблем била је чињеница да су нове власти у Кијеву најавиле приближавање НАТО-а. Предсједник Путин претходно је, бар од 2008, упозоравао да Русија неће толерисати даље приближавање НАТО-а њеним границама.

Када је 24. фебруара 2022. војна акција Русије на Украјину започела, продор је у раним јутарњим сатима услиједио из више праваца. Сјеверни крак инвазије био је са простора Бјелорусије пут Кијева. Руске трупе доспјеле су до Кијева и сјевероисточно до Чернигова. Са истока, из правца Сумија руске трупе кретале су се у смјеру Кијева. Харков се нашао под опсадом. Са југа, од Крима на сјевер био је трећи правац продора. Паралелно су започела дејства из ваздуха, као десетине ракетних напада широм Украјине, укључујући и западне дијелове као Лавов. Инвазионе трупе доспјеле су убрзо до кијевских предграђа. Вјероватно је у Москви постојало очекивање, процјена, да ће се у Кијеву догодити преврат. Била је то заблуда.

Напротив, Украјинци су пружили озбиљан отпор код Ирпина, Хостомела, Буче. Ни опкољавање Кијева није успјело, управо због озбиљног отпора.

На југу са Крима, мање на југоистоку, од правца отцијепљених Донбаса и Луганска, руски продор је био успјешнији и настављен је. Херсон је заузет до 2. марта. Продор је даље настављен пут Миколајева, Никопоља и Запорожја.

Посебно тешке борбе вођене су за Маријупољ, на Азовском мору. Опсада града започела је 26. фебруара, а Маријупољ је заузет послије тешких борби током маја. Покушај заузимања Миколајева, прве седмице марта, показао се као неуспјех.

Тешке међусобне оптужбе биле су посљедица чињенице да су се руске трупе 26. фебруара приближиле нуклеарној електрани "Запорожје". Обје стране оптуживале су противничку због стварних или наводних оштећења комплекса електране, што је довело до посјета међународних стручњака за атомску енергију да би се видио степен опасности. Посматрачи ИАЕА разјаснили су да је углавном била на дјелу ратна пропаганда.

У околностима које су одавале утисак опште конфузије Министарство одбране Русије 26. марта саопштава да је прва фаза војне операције у Украјини "генерално" завршена и да ће се руске снаге надаље фокусирати на ослобађање региона Донбаса. По ондашњим наводима проруске снаге држале су под контролом 93 одсто региона Луганска и 54 одсто Доњецка.

У ономе што је представљено као друга фаза специјалне операције, пошто су борбе у Маријупољу биле при крају, крајем априла и током маја пажња инвазионих трупа је усмјерена на потез Миколајев Одеса, углавном ракетним дејствима.

Русија је прогласила анексију четири региона југоисточне Украјине, Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона. Отприлике 20 одсто територије Украјине налазило се јуна 2022. под контролом руских трупа.

Према процјенама приближно осам милиона грађана Украјине је интерно расељено, док је земљу током прве године ратних дејстава напустило око 8,2 милиона. Генерална скупштина Уједињених нација у више наврата је осуђивала инвазију Русије на Украјину, као 2. марта 2022. или 23. фебруара 2023. године.

Под притиском санкција из Русије се повукло више од 1.000 западних предузећа, а извоз енергената је преусмјерен.             Међутим, утисак је да су економске санкције према Русији изазвале теже посљедице у земљама Европске уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије попут Њемачке.

"Сјеверни ток", гасовод изграђен с циљем снабдијевања Њемачке, оштећен је 26. септембра 2022. у водама данског острва Борнхолм. Њемачка је претходно већ објавила да га неће користити.

Међународни кривични суд у Хагу (ИЦ Ц) 17. марта 2023. издао је налог за хапшење предсједника Путина и његове сараднице, због, како је речено, незаконите депортације дјеце.

Званично, САД су за помоћ Украјини издвојиле 175 милијарди долара. Ипак, ријеч је углавном о застарелој војној опреми и наоружању, а већи дио такозване финансијске помоћи заправо је преусмјерен на субвенционисање САД војне индустрије.

Крупна промјена догодила се недавним одласком администрације Џозефа Бајдена у Вашингтону. Нови предсједник Доналд Трамп све вријеме је наглашавао да је један од његових приоритетних циљева постизање мира у Украјини, а преговори који су започели у Ријаду 18. фебруара почетак су процеса који би могао до тога да доведе.

Договор о минералима

Амерички предсједник Доналд Трамп изјавио је да су САД и Украјина близу склапања договора о подјели прихода од украјинских минерала, у склопу напора да буде окончан рат у Украјини.

- Мислим да смо прилично близу договора - рекао је Трамп.

Он је казао да САД желе да поврате милијарде долара војне помоћи коју је Вашингтон дао Кијеву током рата у Украјини. Још је додао да САД траже ријетке минерале, нафту или "било шта што могу да добију".

Раније јуче "Њујорк тајмс" је пренио да је Трампова администрација у новом приједлогу позвала Украјину да препусти САД половину прихода од природних ресурса, укључујући минерале, гас и нафту, као и зараде од лука и друге инфраструктуре, без безбједносних гаранција. Украјински предсједник Володимир Зеленски је одбио да потпише први приједлог због недостатка безбједносних гаранција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.