Трамп или Бајден: У САД данас избори чији исход с нестрпљењем ишчекује цијела планета

ВАШИНГТОН - Сједињене Америчке Државе данас бирају предсједника на изборима на којима су кандидати за четворогодишњи мандат у Бијелој кући актуелни предсједник, републиканац Доналд Трамп (74) и демократа, бивши потпредсједник САД Џозеф Џо Бајден (77).

Избори, чији исход с нестрпљењем ишчекује цијела планета, јер ће трасирати пут не само Америке у наредне четири године, већ и утицати на будућа свјетска дешавања, већ сада улазе у историју, јер је рекордних више од 95 милиона Американаца искористило право да гласа раније, лично или поштом, што је око 40 одсто уписаних у бирачки списак.

Оволики одзив на раном гласању, промјена је без преседана, изазвана пре свега забринутошћу због ширења вируса корона и заинтересованошћу грађана за изборе.

Иако према најновијим анкетама Бајден убједљиво води, треба имати у виду да 2016. готово ниједно истраживање није најавило побједу Трампа, као и чињеницу да је, због специфичности америчког изборног система, тада он побиједио већином у Електорском колеџу, иако је Хилари Клинтон освојила на изборима три милиона гласова више.

Исто се догодило и 2000. године када је Џорџ Буш добио 271 електорски глас, иако је Ал Гор добио пола милиона гласова Американаца више.

Од пресудног значаја и овог пута биће државе које имају највећи број електора као и такозване "колебљиве" државе.

Већина Американаца гласа за предсједника и Конгрес, али на гласачким листићима наћи ће се и имена кандидата за локалне изборе, тако да листићи неће бити исти у свим мјестима, мада ће на свима стајати имена Бајдена и Трампа.

Побједник америчких предсједничких избора одлучује се кроз комплексан систем у два корака, гдје после гласања на нивоу држава слиједи друго гласање, у телу које се зове Електорски колеџ.

Појединачним државама припада одређени број "електора", на основу броја становника, а електори подржавају побједника директног гласања, који се прогласи пошто се преброје сви гласови.

Изборни процес дуг четири мјесеца резултат је компромиса међу "оснивачима нације", који нису били увјерени да се гласачима може повјерити да изаберу правог лидера, а нису хтели да дају искључиво Конгресу право да бира.

Послједњу годину Трамповог мандата, али и кампању током које се и он сам заразио вирусом корона, умјесто уобичајених политичких и друштвених иљ је пандемија која је изазивала здравствену, али и економску кризу и у којој је без посла остало више десетина милиона Американаца.

У данима пред изборе, САД дневно биљеже и по 90.000 новозаражених, досад је обољело више од девет милиона Американаца, а преминуло више од 230.000 људи, па ће по мишљењу неких избори показати став грађана о томе како је Трамп управљао земљом у борби против "ковида-19".

Електорски систем гдје "побједник односи све" навео је кандидате да воде јачу кампању у државама у којима побједа, са становишта математике, лакше отвара пут ка Бијелој кући, објашњава Глас Америке.

Кандидати су најинтензивнију кампању водили и у такозваним пресудним или неопредјељеним државама, у којима је исход избора још неизвјестан, као што су Аризона, Флорида, Мичиген, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин. У свим државама, осим Мејна и Небраске, кандидат који добије већину директних гласова осваја све гласове електора у тој држави.

Политиколози и стручњаци за изборно право разматрају различите сценарије с којима би нација могла да се суочи на дан избора и у недељама које слиједе - од јасне побједе једног кандидата, до неријешене правне битке због које би исход могао да остане неизвјестан све до јануара, када нови Конгрес треба да потврди коначан резултат избора.

Експерти кажу да је одлучивање побједника ових избора посебно неизвјесно због до сада незабиљеженог нивоа гласања поштом. Због различитих закона у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом, коначни резултати у тим државама би могли да буду познати више дана или чак недјеља послије избора.

Постоји и "кошмарни сценарио", каже политиколог Вилијам Голстон из непрофитног института Брукингс за "Глас Америке", а то је да би тијесни избори са спорним исходом могли да "цијелу земљу баце у хаос, у изразито негативним околностима".

Предсједник Трамп сумња да ће масовно гласање поштом довести до нетачног изборног резултата и више пута је одбио да се унапријед обавеже на миран пренос власти у случају да изгуби. Бајден је пак рекао да ће прихватити изборне резултате, под условом да се гласови поштено преброје.

Између Изборног дана и бројања гласова електора у Конгресу 6. јануара постоји неколико кључних датума. Први је 8. децембар када савезне државе достављају Националном архиву САД верификоване листе својих електора.

Електорски колеџ се састаје 14. децембра да би гласањем озваничио ко ће бити следећи предсједник Америке. Кандидат мора да освоји 270 гласова од укупно 538 да би прогласио побједу.

Постоји могућност, мада мало вјероватна да избори заврше без победника и пошто се преброје електорски гласови.

Ако оба кандидата добију 269 гласова, одлуку о побједнику доноси Представнички дом. Међутим, умјесто гласања на којем свих 435 чланова гласају појединачно, делегације сваке државе гласају као цјелина, што значи да ће доминантна партија у свакој држави контролисати њене гласове.

Ако дође до таквог резултата, око 600.000 становника Вајоминга имало би једнак утицај на исход избора као 40 милиона становника Калифорније.

И коначно, још једна компликација у цијелом систему је могућност да се неки од електора послатих да гласају за предсједника 14. децембра покажу као "невјерни", што се ријетко дешавало.

Цео изборни процес завршава се инаугурацијом предсједника и потпредседника САД 20. јануара 2021. године.

Обје стране су припремиле адвокате за правне спорове након избора.

Кандидати одржали посљедње предизборне митинге

Амерички предсједник Доналд Трамп и његов противкандидат Џозеф Бајден одржали су посљедње митинге пред изборе.

Трамп је одржао митинг у Сјеверној Каролини, а Бајден у Охају.

Трамп је запријетио тужбом уколико држава Пенсилванија оствари своје планове да броји гласове пристигле поштом и након избора. Он је од Врховног суда затражио да размотри своју одлуку о продужењу рока за пребројавање гласова.

Трамп сматра да ће одлука суда "изазвати насиље на улицама".

Обје стране су припремиле адвокате за правне спорове након избора.

Трамп је на митингу говорио и о нападу у Бечу гдје су убијене четири особе и нагласио да су његове мјере у борби против тероризма оправдане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.