Траљава борба против климатских промjена

БЕРЛИН - У египатском летовалишту Шарм ел Шеику данас почиње Самит УН о клими, COP27, на којем ће се поставити питање када ће богате земље платити сиромашнима за борбу против климатских промјена, изазваних високим емисијама штетних гасова, преноси данас Дојче веле (DW).

Након недавних разорних поплава у Пакистану и рекордних топлотних таласа и суше широм свијета, компензација земљама које погађају климатске промјене требало би да буде централна тема свјетске конференције у Шарм ел Шеику а једно од главних питања самита биће како побјећи од фосилних горива.

Док рат у Украјини и протести у Ирану доминирају вијестима уочи Самита о клими COP27 у Египту, генерални секретар УН Антонио Гутереш упозорава да свјетски челници губе из вида “борбу на живот или смрт” када је ријеч о климатским променама.

Говорећи с новинарима у Њујорку у октобру, Гутереш је рекао да водеће индустријске земље треба да појачају корак и испуне обећање о издвајању сто милијарди долара годишње за подршку климатским мјерама у земљама у развоју.

То би требало да почне од 2025. године - иако је првобитно било планирано за 2020. годину.

“Гледано укупно, тренутна обећања и политике затварају врата шанси да ограничимо пораст глобалне температуре на два степена целзијуса, а камоли да постигнемо циљ од 1,5 степени”, рекао је Гутереш.

Чувени циљ 1,5 Целзијуса односи се на просјечну разлику у температури између времена прије индустријализације (1850-1900. године) и 2100. године.

Такође, спор је напредак у настојањима богатих земаља да компензују земље које су погођене климатским промјенама - САД и чланице ЕУ оклијевају да се посвете наменском фонду, који би могао износити стотине милијарди годишње до 2030, надокнађујући трошкове високих емисија штетних гасова.

Посебно је велики проблем у острвским државама, с ниском надморском висином, које су најосјетљивије на пораст нивоа мора и разорне олује.

“Немамо времена за губљење - наша острва погађају све озбиљнији и чешћи климатски утицаји, а опоравак долази по цијену нашег развоја”, рекао је Волтон Вебсон, предјседник Савеза малих острвских држава при УН, на засједању Генералне скупштина у септембру.

Овај Самит о клими је први откако је Русија почела да ограничава снабдијевање гасом у склопу рата санкцијама након руске агресије на Украјину. Руска одмазда због увођења санкција изазвала је енергетску кризу, посебно у Европи, и истакла потребу за преласком на обновљиву енергију.

Египатско предсједавање Климатском конференцијом дало је обећање да ће иновације и чиста технологија бити кључни део дневног реда, с неколико дана посвећених зеленом водонику и декарбонизацији енергије.

На прошлогодишњем Самиту о клими у Глазгову (ЦОП26) фокус је био на престанку коришћења фосилних горива, посебно када је ријеч о производњи електричне енергије. Према једном закључку, више од 30 земаља обавезало се да укине директну буџетску подршку сектору фосилних горива, што се процијењује на 24 милијарде евра годишње.

Но несташице енергије изазване ратом поткопале су напоре да се повећа удио обновљивих извора енергије, а неке земље, укључујући Њемачку, враћају се на угаљ и нафту како би надокнадиле мањак. То ће бити једна од кључних тема у Шарм ел Шеику.

Афрички министри животне средине и финансија, међутим, изјаснили су се против брзог удаљавања од фосилних горива, наводећи да је то ризично за њихов привредни раст.

Многе афричке земље се ослањају на извоз нафте и гаса за финансирање пројеката обновљиве енергије или побољшање енергетске ефикасности.

Будући да је Египат усредсређен на заступање афричких интереса током самита, то ће бити једна од централних тема.

Афрички јаз у финансирању климатских промјена износи око 108 милијарди долара годишње, процијена је Афричке развојне банке. На тај континент отпада тек око 5,5 одсто глобалног финансирања борбе против климатских промена.

У недавној анализи Међународног института за животну средину и развој (ИИЕД) наводи се да би тренутни отпис дугова за 58 земаља у развоју - више од три четвртине њих су у подсахарској Африци - омогућио око 105 милијарди долара државних финансија за борбу против климатских промјена.

“Будући да милиони људи у најзадуженијим земљама већ пате од поплава, шумских пожара и великих врућина,

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.