Тимоти Лес: Очигледна спремност ЕУ да буде независна од САД-а

Срна
Foto: Архива

БЕОГРАД- Бивши британски дипломата на Балкану, политиколог Тимоти Лес сматра да ће ЕУ у предстојећем периоду дјеловати у интересу Европе, а не САД, те да је очигледна њена спремност да успостави своју независност од Америке.

"То је најочитије на кључном политичком питању нашег доба: како управљати успоном Кине. Посљедњих неколико година САД слиједе свој осјећај ка проналажењу одговора да Кина мора бити блокирана ако САД желе да задрже свој водећи положај у свету, а као посљедица тога, САД непрестано повећавају притисак на Пекинг, не само низом нових санкција Кини у децембру, већ и забранама кинеским званичницима и брисањем различитих кинеских компанија са америчких берзи", оцијенио је Лес.

Он је навео да је ЕУ на сличан начин тражила одговор, али је дошла до другачијег закључка: да Кину треба прилагодити, а не блокирати.

"То одражава њено гледиште да успон Кине не могу зауставити, понајмање Европљани, и да је боље постићи прагматичан аранжман који омогућава ЕУ да искористи кинеску економску експанзију у своју корист", сматра Лес.

Он је у ауторском тексту за "Медија центар" истакао да су ЕУ и САД такође одступиле по питању Турске која тежи да буде велика сила са сфером утицаја на Медитерану, Блиском Истоку, Кавказу и Балкану.

"Кораком без преседана, САД су у децембру одлучиле да санкционишу свог фиктивног савезника у НАТО-у, наводно због куповине противракетног система од Русије прошлог љета. Шире посматрано, Вашингтон је Турској слао сигнал да одустане од својих планова за статус велике силе и регионалне сфере утицаја, у свим областима за које САД тврде да су њихове", додао је Лес.

Након тога, каже он, појавили су се извјештаји о еклатантној расправи између Мајка Помпеа и турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа на интернет самиту НАТО-а у децембру.

Према његовим ријечима, супротно томе Европски савјет се опирао притиску да наметне санкције Турској због истраживања нафте и гаса у грчким и кипарским водама у источном Медитерану усљед оклијевања да се суочи са том земљом.

Лес наводи да Турска не само да је главни трговински партнер, већ контролише мигрантску руту са Блиског истока, коју може отворити у било ком тренутку у знак одмазде због непријатељског чина ЕУ, ослобађајући милионе миграната у Европу.

"Ту је и Русија за коју се Џо Бајден обавезао да ће наметнути 'значајне трошкове одговорнима' за масовни сајбер напад на америчку владу, који је откривен у децембру, можда највећи у америчкој историји који укључује продор у осјетљива владина одјељења као што су Национална безбједност, Трезор и Министарство трговине. Један политичар га је упоредио са јапанским прелетом уочи напада на Перл Харбор 1941.", нагласио је Лес.

Он је подсјестио да је ЕУ повећала своју енергетску зависност од Русије како се гасовод "Турски ток" кроз Бугарску коначно појавио на мрежи, а рад на "Сјеверном току 2" настављен је, споразумом у децембру, изградњом сегмента цјевовода кроз данске воде.

"Између осталог, ово наговјештава и трансатлантску алијансу, баш као што се долазећа администрација Бајдена нада да ће кооптирати Европљане у своју нову антикинеску 'коалицију демократија'. Међутим, ЕУ вјерује да нема директан интерес да се умијеша у титанску, вишедеценијску борбу између САД и Кине, чији је циљ очување америчке позиције хегемоније, посебно оне врсте Америке која може да изабере Доналда Трампа", оцијенио је Лес.

Умјесто тога, додао је Лес, чини се да је ЕУ закључила да има стратешког смисла остати неутрална у хладном рату који је услиједио и балансирати између њих двије у своју корист, као што је то учинио "несврстани свијет" током посљедњег Хладног рата.

"Није изненађујуће да је то разбјеснело Бајденов тим који је молио ЕУ да сачека до промјене предсједника прије потписивања споразума, који ће економски ојачати Кину и забити клин између САД и ЕУ, али без успјеха. Супротно томе, ЕУ је била спремна да закључи споразум прије него што је Бајденова администрација преузела власт", наглашава Лес.

"Аутономни" приступ ЕУ спољној политици, сматра он, вјероватно ће отуђити новоизашлу Велику Британију, која ће морати да изабере страну и која ће вјероватно ићи са Американцима из солидарности са Вашингтоном, забринутости због Хонг Конга и неспремности да се толерише свијет у којем се Кина појављује као најистакнутија сила.

Он је оцијенио да је значајно да је Најџел Фараж, архитекта Брегзита, формирао нову политичку странку којој је циљ да британску политику удаљи од Кине.

"У стварности, наравно, свака расправа о положају ЕУ заправо је расправа о Њемачкој, која се појавила као неприкосновена хегемонијска сила у Европи 2020. Догађаји су ишли на руку Њемачкој - прво одлазак Велике Британије из ЕУ, а затим почетак политичких немира у Француској који су исцрпили снагу предсједника Макрона. Послије тога, остатак Европе је подлегао вирусу корона, док је Њемачка остала релативно неоштећена, а главне државе попут Италије и Шпаније остале су зависне од велике Њемачке и њене подршке ЕУ Фонду за опоравак од вируса корона", појаснио је Лес.

Према његовим ријечима, овај успон на власти значајан је због одлучности Њемачке да прогура своје политичке циљеве, не само основне економске интересе као што је извоз њемачких аутомобила у Кину, већ и изражене жеље да од САД добије независну спољну политику.

"У говору 2017. године, након избора Доналда Трампа, Меркелова је тврдила да Европа 'не може више да се ослања на Америку'. Њен намјесник, Урсула фон дер Лајен, накнадно је умањила наде у зближавање након побједе Бајдена. То нас доводи на Балкан, а посебно у БиХ, где је Валентин Инцко неочекивано најавио своју одлуку да одступи као високи представник након дванаест година мандата, а Њемачка је брзо за његовог насљедника именовала Кристијана Шмита, сарадника Ангеле Меркел", указао је Лес.

Он сматра да много тога око именовања остаје мутно, посебно да ли је Русија била умијешана у одлуку.

"Међутим, кључна ствар је јасна: Њемачка жели да инсталира свог представника у БиХ као дио напора за европску 'стратешку аутономију' у земљи. То се догађа у тренутку када администрација Бајдена развија идеје које Њемачка не одобрава, прије свега дестабилизујући покушај поновног отварања Дејтонског мировног споразума.

Ако се због тога поставља питање шта европска 'стратешка аутономија' значи за остатак Балкана, онда је одговор у Берлину и његовим преференцијама за регион. То искључује кориговање регионалних граница, што ће вјероватно блокирати свако рјешење косовског спора, и умјесто тога продужити његов замрзнути статус. Њемачка такође нерадо укључује Балкан у ЕУ због широког противљења проширењу ЕУ међу њемачким гласачима", навео је Лес.

Према његовим ријечима, Њемачка је такође заинтересована за Берлински процес који има за циљ унапређење интеграције Балкана успостављањем неке врсте регионалне економске зоне, гдје њемачки произвођачи могу проширити своје ланце снабдевања и који превазилазе проблем неусклађених граница на Балкану.

"То не спречава америчко учешће у региону, али очигледна спремност ЕУ да успостави своју независност од САД сугерише да ће прихватити утицај САД само у мјери у којој подржава европске циљеве. У супротном, ЕУ, на челу са Њемачком, настојаће да спречи САД и да слиједи те циљеве сама", закључио је Лес.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана