Свјетски медији о пресуди

Одлука Међународног суда правде о тужбама Хрватске и Србије за геноцид у жижи је свјетских медија, а британски BBC је извештај поставио на носеће мjесто на сајту.

BBC под насловом "Суд одбио балканске тврдње о геноциду" наводи да ниједна страна није крива за геноцид "током рата послије цепања Југославије".

Поред изјава које су министри Србије и Хрватске Ивица Дачић и Орсат Миљенић дали прије доношења пресуде, BBC наводи да су односи двије државе побољшани у последњих неколико година.

Ипак, кућа додаје да је Србија била огорочена када је команданта операције "Олуја" Анте Готовину Хашки трибунал ослободио 2012. године.

Агенција Ројтерс је такође уврстила вијест међу неколико најважнијих, али у кратком извјештају под насловом "Суд УН каже да ни Србија ни Хрватска нису починиле геноцид у ратовима деведесетих" нема много детаља о самом изрицању пресуде.

Њемачки медији: Окончан 16-годишњи спор

Њемачки медији су пренијели да је данас Међународни суд правде (МСП) одбио тужбу Хрватске и противтужбу Србије за геноцид, оцјењујући да је тиме окончан спор између двије земље који је трајао 16 година.

"Овом пресудом је окончан поступак о геноциду, који је трајао шкоро 16 година", преноси политички магазин "Шпигел" и подсјећа да је у једном сличном поступку у вези са Босном и Херцеговином, МСП такође ослободио Србију.

Телевизија АРД објавила је да је МСП одбио тужбе и ослободио и Србију и Хрватску оптужби за геноцид.

"Постојали су ужасни ратни походи, али не и геноцид - до тог закључка о грађанском рату у Србији и Хрватској дошао је МСП", пренијела је ова телевизија, подсјећајући на догађе од прије више од 20 година из времена распада СФРЈ.

Дневник "Зидојче цајтунг" пише да су обије земље ослобођене оптужби за геноцид и да је МСП најприје одбио тужбу Хрватске против Србије, уз оцјену да није доказано да је Србија имала намјеру да уништи један народ, односну, народну групу, а затим и противтужбу Србије о хрватском геноциду.

"Србија и Хрватска нису криве за геноцид", преноси њемачки конзервативни дневник "Франкфуртер алгемајне цајтунг", наводећи да су обије земље имале неуспешни покушај да се другој страни пресуди за геноцид на Балакну током 1990-их година.

Њемачки медији у првим извјештајима подсјећају на историјат ратова на Балкану деведесетих година прошлог вијека и наводе да је предсједник МСП суда Петр Томка изјавио је, да Хрватска није доказала да је су ЈНА и српске снаге на њеној територији поциниле геноцид, као ни да Србија није доказала постојање геноцида, а ни намјере о геноциду прије и током операције "Олуја".

Радио "Дојче веле" оцјењује да "противречности" међународне правде у Хагу не треба да скрену пажњу са чињенице да су се, чак и ако није било геноцида, десили најтежи злоцини и да то не случајно.

"За њих је до сада одговарала само групица припадника тадашњих елита. И ту нема правде", закључује се у тексту "Дојче веле".

У коментару се поставља питање како онда назвати то што се десило у српско-хрватском рату? "Да ли израз 'злочин против човјечности' или цинични еуфемизам 'етничко чишћење' боље описују суштину ствари", пита аутор текста, уредник у редакцији на српском, у рубрици "Лични став".

У тексту се констатује да је "геноцид" врло брзо постао омиљени борбени поклич пост-југословенске политичке касте, али и фрустрираних маса.

"Други су 'геноцидни' зато што смо ми праведни пошто смо жртве. Баци ли се поглед на понеку пост-југословенску интернет-платформу може се стећи утисак да је та идеологија још увек масовни производ, те да српско-хрватски рат уопште није ни завршен", оцјењује аутор.

Ни Србија ни Хрватска нису починиле геноцид

Западне агенције известиле су данас, под ознаком "хитно", да је Међународни суд правде (МСП) пресудио да ни Хрватска ни Србија нису починиле геноцид током рата од 1991. до 1995. године.

Асошијетед прес (АП) оцењује да би пресуда могла да допринесе да двије сусједне земље оставе за собом дуготрајне анимозитете.

Агенције су извјестиле да је 17-члани судски панел оценио да су снаге обеју страна чиниле злочине, али да није почињен геноцид.

Ројтерс је истакао да су судије одбациле хрватску тужбу, с 15 гласова за и два против, а српску тужбу једногласно, што, како примјећује британска агенција, значи да је чак и ад хок судија из Србије гласао против.

АП и Ројтерс су пренијели и да је предсједник МСП Петр Томка позвао Београд и Загреб да заједно сарађују ради пружања одговарајуће репарације жртвама злочина, што ће, како је рекао, допринијети учвршћивању мира и стабилности у региону.

Америчка агенција истиче да одлука МСП није била неочекивана, пошто ни Хашки трибунал никада није подигао ниједну оптужницу за геноцид на територији Хрватске или Србије.

Агенције су подсјетиле и да је Хрватска 1999. године тужила Србију за геноцид у, како наводе, једном од најкрвавијих ратова који су потресли Балкан 1990-их година, на шта је Србија узвратила противтужбом 2010. године.

Франс прес (АФП) наводи је хрватска оптужница обухватала и Вуковар, одакле је протерано око 22.000 несрба, док се око 350 људи и даље воде као нестали.

Београд је, како преноси АФП, у контратужби теретио Хрватску за "Олују", током које је око 200.000 Срба било приморано да побјегне из Хрватске.

Послије "Олује", проценат српског становништва у Хрватској спао је са 12 на четири одсто, наводи француска агенција.

АФП подсјећа и да је МСП од 1946. године, када је формиран, свега једном пресудио да је почињен геноцид, и то пресудом из 2007. године о геноциду у Сребреници.

"Геноцид је један од најтежих међународних злочина, али је такође и најтежи за доказивање", примјећује француска агенција.

BBC, на чијем је вебсајту извјештај о изрицању пресуде била једна од главних вести, приметио је да су Србија и Хрватска протеклих година побољшале односе, али да је ослобађајућа пресуда пред Хашким трибуналом хрватском генералу Анти Готовини, који је командовао "Олујом" огорчила Београд.

Радио Слободна Европа (РСЕ) подсјетио је да је пресуда МСП коначна и обавезујућа за све чланице УН.

РСЕ је, такође, навео да су тужба и контратужба, које су, према мишљењу стручњака, имале мале изгледе на успјех, углавном биле карактерисане као "политикантске, од којих највеће користи имају махом стране адвокатске канцеларије, унајмљене за њихово подношење и аргументовање".

Државни службеници и правни заступници су, с друге стране, пребацивали у медијима одговорност с државе на појединце, који су наводно самовољно починили злочине, а не организовано као припадници војно-полицијских и паравојних формација под државном контролом, истиче РСЕ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.