Свjетски дан слободе медија: Новинарство под дигиталном опсадом

На Свjетски дан слободе медија – 3. мај многи упозоравају на угроженост ове професије. Новинари широм свијета често раде у отежаним условима, уз повећан финансијски и политички притисак, надзирање, затворске казне или насиље због тога што обављају свој посао.

Свјетски дан слободе медија прогласила је Генерална скупштина УН у децембру 1993. године, након препоруке Унеска.

Од онда, сваког трећег маја, годишњица Декларације Виндхок о принципима слободе штампе обиљежава се као Светски дан слободе медија.

Унеско наводи да је историјска веза која је успостављена између слободе да се траже, примају и саопштавају информације и јавног добра и даље релевантна као што је била у тренутку када је декларација потписана.

Трећи мај представља подсјетник владама да треба да испуне своју преузету обавезу да поштују слободу медија.

На данашњи дан славе се принципи на којима почива слобода медија, оцењује се стање медијских слобода широм свијета, брани независност медија и одаје пошта новинарима који су изгубили живот радећи свој посао.

Овогодишња тема Свјетског дана слободе медија је "Новинарство под дигиталном опсадом", преноси РТС.

Она наглашава на које је начине новинарство угрожено дигитално посредованим нападима на новинаре, као и последице свега тога на поверење јавности у дигиталне комуникације.

Најновији Унесков извjештај о свјетским трендовима показује да надзор и хаковање компромитују новинарство.

Надзор може открити информације које су прикупили новинари, укључујући и узбуњиваче, и крши принцип заштите извора, који се сматра предусловом за слободу медија и саставни је дио резолуција УН.

Надзор такође може угрозити безбедност новинара откривањем осетљивих приватних информација, које би се могле користити за узнемиравање или напад.

У посљедњих десет година, у свијету је убијено више стотина новинара. Прошле године убијено је 47, а затворено је више од 350 новинара.

Према извјештају Репортера без граница, највећем ризику су изложени новинари који прате оружане сукобе у свијету, али много њих је убијено и изван оружаних сукоба.

Индекс слободе

У редовном годишњем Индексу слободе медија у свијету који су објавили Репортери без граница од земаља у окружењу најбоље је рангирана Хрватска која је на 48. мјесту, а одмах послије ње је Словенија на 54. позицији.

Слиједе Сјеверна Македонија на 57. самопроглашено Косово на 61. и Црна Гора на 63, док је БиХ на 67. мјесту. Србија се нашла на 79. мјесту и заузела за 14 места бољу позицију од прошлогодишње, међу 180 земаља које се налазе на листи, али је означена као "проблематична".

Ова међународна организација фокусирана на медијске слободе у индекс слободе медија у свијету за 2022. годину сврстава 180 држава и територија у једну од пет група- добро, задовољавајуће, проблематично, тешко или веома озбиљно, а назвала је актуелни тренутак на глобалној медијској сцени - "новом ером поларизације".

Поларизација је, како се наводи, "двострука" и подстиче, како подјеле унутар земаља, тако и поделу између земаља на међународном нивоу.

Три најбоље рангиране државе на свијету у класификацији Репортера без граница о слободи медија су Норвешка на првом, која је и прошле година била на тој позицији, Данска на другом и Шведска на трећем мјесту.

У новом Индексу слободе медија, ове године је највише земаља - њих 28 уврштено у "веома лошу" групу.

Најгоре позициониране на овогодишњем Индексу слободе медија су Иран на 178. позицији, Еритреја на 179. и Северна Кореја на последњем, 180. мјесту.

Ту су и Русија на 155. месту, Бјелорусија на 153, Кина на 174. месту, Иран на 178.

САД су на 42. мjесту, у групи земаља у којима је ситуација "задовољавајућа".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.