Свјетска банка упозорава: Глобална економија могла би да склизне у рецесију

-Руска инвазија на Украјину изазвала је највећу кризу расељавања људи у свету од Другог свјетског рата - додатно повећавајући ионако историјски глобално велики број избјеглица. Инвазија је, такође, нагло убрзала успоравање глобалне економске активности, са ризиком да глобална економија склизне у рецесију 2023. године, јер велике економије настављају нагло успоравање - навела је Свјетска банка у данас објављеном Ажурираном економском извјештају за регион Европе и централне Азије (ЕЦА).

Предвиђа се да ће се економска активност у економијама растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије смањити за 0,2 одсто у 2022. одражавајући негативан ефекат преливања изазван ратом.

Такође предвиђају да ће се раст једва опоравити 2023. године, уз повећање БДП-а на 0,3 одсто.

Пројекције раста за 2023. годину смањене су за већину земаља у региону пошто је свака земља погођена поремећајима у ланцима снабдијевања, слабљењем изгледа за раст у еврозони, рестриктивнијом монетарном политиком од очекиване и озбиљним шоковима на робним тржиштима, као и великом неизвјесношћу изазваном ратом.

Прогноза је такође заснована на умјеренијим цијенама робе (али задржавању на високом нивоу), као и на глобалном окружењу које карактеришу рестриктивнији глобални услови финансирања, ублажавање спољне тражње и попуштање „уских грла“ у ланцу снабдијевања.

-Ако рат ескалира тако да руски извоз енергије буде додатно поремећен, регионална производња могла би бити далеко слабија - упозорава Свјетска банка.
Додају да ће „дуготрајни рат вјероватно додатно повећати несигурност и фрагментирати трговинску и инвестициону интеграцију региона“.

Процјењује се да је једна трећина украјинске популације од 44 милиона људи расељена због руске инвазије у земљи, наводи СБ.

Предвиђено је да ће се БДП смањити за око 35 одсто 2022. године, а према недавним процјенама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкцијом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе најмање 349 милијарди америчких долара, што је више од 1,5 пута више од величине украјинске предратне економије 2021. године.

СБ наводи да је руска економија пребродила почетну олују међународних санкција боље него што се очекивало, због комбинације брзо донијетих и опсежних контрола капитала и операција ликвидности, и фискалне подршке домаћинствима, предузећима и владама над поднационалном нивоу.

Али и поред тога се очекује пад руске економије од 4,5 одсто у 2022. години, пошто пад реалних зарада нагриза потрошњу, док санкције и добровољно повлачење страних предузећа и интензивна неизвјесност утичу на инвестиције.

У 2023. години, с обзиром на наставак рата и проширивање санкција, очекује се да ће руска привреда поново забиљежити пад, за 3,6 одсто, са пуном применом раније одлаганих ембарга ЕУ на нафту и слабљењем свих покретача раста.

Пројектовани раст за Централну Европу у 2022. години износи 4,3 одсто, што је више од раније пројектованог због позитивних изненађења у првој половини 2022. године, одражавајући релативно снажну спољну потражњу из еврозоне и ослобађање потиснуте тражње након што су ограничења уведена због пандемије укинута почетком 2022. године.

Упркос убрзавању инфлације, приватна потрошња је имала користи од ниже незапослености и повећања плата изазваних недостатком радне снаге.

У 2022. години очекује се раст у Бугарској од 2,9 одсто, у Хрватској 6,4 одсто, у Мађарској 4,7 одсто, док се у Пољској и Румунији очекује раст од четири, односно 4,6 одсто.

Међутим, индустријска активност и потрошња ће вјероватно ослабити у четвртом кварталу 2022. године, са наставком раста цијена енергената због одлуке Русије да заустави проток гаса кроз Северни ток 1.

Субвенције за гас и струју помогле су да се заштите домаћинства, али се очекује јачање фискалних притисака и повећање дефицита (Бугарска, Хрватска, Румунија).
Укупна инфлација, која је већ била на вишегодишњем максимуму и премашивала циљеве прије инвазије на Украјину, вјероватно ће остати повишена због високих трошкова енергије као посљедице рата, док базна инфлација остаје константно висока као посљедица ранијих повећања плата.

Као одговор на то, централне банке могу бити принуђене да додатно пооштре монетарну политику упркос негативним ефектима на раст.

Очекује се нагло успоравање раста у 2023. години на 1,9 одсто, пошто висока инфлација и цијене енергије умањују активност домаћинстава и предузећа и подстичу строжу монетарну политику.

Такође се очекује да ће успоравање активности у Централној Европи бити појачано слабљењем спољне тражње, посебно из еврозоне.

Прогнозе за 2023. годину указују да се очекује раст у Бугарској од 1,7 одсто, у Хрватској од 1,8 одсто, у Мађарској од 1,7 одсто, у Пољској 1,6 одсто и у Румунији 3,2 одсто.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.