Све ближе Великом праску

ЖЕНЕВA - Послије 16 година и утрошених десет милијарди швајцарских франака, у лабораторијама и тунелу Европског центра за нуклеарна истраживања (CERN) близу Женеве завладало је велико олакшање и радост.

У великом хадронском сударачу, највећем постројењу за експерименте у области физике на свијету, научници су обавили први судар субатомских честица при рекордној енергији у покушају да створе мини-верзију Великог праска који је прије 14 милијарди година довео до настанка свемира, објавио је Њујорк тајмс.

Експеримент ће омогућити проучавање природе материје и поријекло звијезда и планета, преноси агенција Ројтерс.

- Ово је важан продор у науци. Крочили смо тамо гдје још нико није зашао. Отворили смо нови простор за физику - изјавио је Оливер Бухмилер, један од водећих истраживача који учествује у овом пројекту.

Судар је изведен при рекордној енергији од седам хиљада милијарди електрон-волти (седам тераволти) и за нано-фракцију секунде спорије од брзине свјетлости у CERN-овом тунелу, познатом и као Велики хадронов колајдер, који се у дужини од 27 километара пружа на 100 метара испод швајцарско-француске границе.

Експеримент је јуче ујутро био одложен на неколико сати због проблема са струјом због чега колајдер није био у могућности да достигне напон од потребних 7.000 милијарди волти.

Научници сматрају да би овим експериментима могли да открију тамну материју која, како се претпоставља, чини 25 одсто свемира, али чије постојање није доказано. Тиме ће се, сматрају, репродуковати Велики прасак, и открити како је, у ствари, настао свемир.

Aстрономи и физичари тврде да се тренутно познаје само пет одсто свемира, а невидљиви остатак састоји се од тамне материје и тамне енергије које чине 25, односно 70 одсто свемира.

Два снопа протона прије десет дана почела су убрзавање при високој енергији у супротним смјеровима у тунелу испод швајцарско-француске границе, дугом 27 километара.

Прошле седмице сударили су се при рекордној енергији од 3,5 тераелектрон-волти, што је око три пута више него при претходном рекорду.

Европски центар за нуклеарна истраживања покушава искористити јаке суперпроводљиве магнете да проузрокује колизију протона и стварање честица.

CERN-ови научници су одбацили било какве оптужбе да представљају опасност за Земљу и људе, објашњавајући да би евентуално креиране црне рупе биле толико слабе да би скоро одмах нестале.

Центар за нуклеарна истраживања је првобитно био тијело 11 европских земаља са задатком да изгради лабораторију за истраживање елементарних честица.

Међу оснивачима је била и бивша Југославија, али је напустила организацију 1991. године.

На експериментима у CERN-у ради готово 8.000 научника и инжењера из 80 земаља.

Критичари

Критичари овог пројекта страхују да би се овим експериментом могле створити микроскопске црне рупе, субатомске верзије палих звијезда, чија је гравитација тако јака да може усисати планете и друге звијезде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.