Сваки пети Европљанин ће бити сиромашан у старости

БРИСЕЛ – Сваки пети Европљанин је већ изложен ризику да ће у старости бити сиромашан, а земље Европске уније би требало да изврше хитну реформу садашњег пензионог система, упозорила је директорка Европске службе за осигурање и пензије са сједиштем у Франкфурту, Петра Хилкема.

“То је невјероватно висок проценат, а код жена је тај ризик већи за још 30 посто”, рекла је она за Политико.

Према њеним ријечима, земље ЕУ би требало да аутоматски региструју запослене у пензионе системе како би заштитиле становништво које убрзаним темпом постаје све старије.

Ситуација ће се само погоршати, а за 40 година на сваког пензионера долазиће само 1,5 запослених, што је двоструко мање од садашњег односа.

Деценијама се стандардни европски модел ослањао на владин систем државних пензија који брине о старијим грађанима, наводи Политико.

Пошто, међутим, људи живе све дуже а стопа наталитета опада, трошкови око оваквих система постају све већи, тако да када се још томе придодају здравствена њега и брига о старима, овај терет за пореске обвезнике постаје огроман.

Једно од рјешења за ову ситуацију је стварање комплементарних приватних пензионих система, или система пензија везаних за радно мјесто запослених, како би се обезбиједило да ће моћи да рачунају на одређени фонд.

Скандинавске земље су у том смислу најбоље организоване јер имају више различитих извора финансирања за пензионере, док се многе земље, посебно у Источној и Јужној Европи, махом ослањају на државне пензије, наводи Политико.

Хилкема, која је на челу Европске службе за осигурање и пензије (ЕИОПА) од 2021., сматра да постоји замах за велике промјене, које ће овој служби дати већу улогу.

У наредних неколико мјесеци, Европска комисија ће објавити препоруке о пензијама и извору њиховог финансирања како би се изашло у сусрет демографским и финансијским изазовима унутар ЕУ.

Како наводи Политико, до краја године ЕК ће предложити владама да успоставе дигиталне рачуне за улагања штедње и инвестиција који ће бити доступни свим грађанима, као и системе за праћење пензија и пореске олакшице како би се мјере штедње за пензиони фонд учиниле атрактивнијим.

Кључна мјера је успостављање система којим би се људи аутоматски пријављивали у пензионе фондове запослених.

“Bili biste automatski uključeni u penzioni fond ako radite. Ukoliko to ne želite, onda ćete biti izuzeti od toga”, указала је Хилкема.

Она је додала да се ради и на томе да се створи одређени начин и да самозапослени и фриленсери могу да штеде за свој пензиони фонд.

На крају ће националне владе морати да покрену такве реформе, а питање пензија је политички експлозивно, преноси Политико.

Влада француског премијера Франсоа Бајруа је изгубила подршку социјалиста када радници и послодавци нису успјели да се договоре око пензионих реформи.

Њемачки канцелар Фридрих Мерц је предложио да би млади људи требало да штеде за свој пензиони фонд, што је изазвало негодовање синдиката који су стали у одбрану система државних пензија.

У Њемачкој се за пензије издваја 267 милијарди евра, док та сума у Шведској, која има осмину броја становника Њемачке, али гдје скоро свако има пензиони фонд, износи чак 516 милијарди евра, или 92 одсто бруто домаћег производа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.