Сва британска краљевска вјенчања

Унутар граница једне монархије какве су биле Енглеска, Шкотска, Велика Британија и данас Уједињено Краљевство, неки краљевски бракови у великој мјери су утицали на будућност монархије.

Због првог од њих, оног између Хенрија Осмог и Ен Болен, британски краљ је раскинуо с Католичком црквом која је одбила да му да развод од Катарине Aрагонске како би могао да ожени Боленову.

Ен је била одлучна: нема секса прије брака, а Хенри је страшно желио сина.

**********

Пет вијекова касније - а то је директна посљедица жеље овог краља да поништи свој пријашњи брак с Катарином Aрагонском како би могао да ожени Ен - Уједињено Краљевство и даље има своју властиту цркву чији је врховни поглавар управо монарх.

Брак Џејмса Четвртог Шкотског и сестре Хенрија Осмог, Маргарет Тјудор, није у своје вријеме успио да оствари циљ првог Тјудора, Хенрија Седмог, око стабилизације сјеверне енглеске границе, али се касније показао битним: из ове лозе потекао је први заједнички монарх Енглеске и Шкотске чиме је 1603. ефективно створено краљевство Велике Британије са заједничким монархом.

Том персоналном унијом - такозваном "унијом круна" (Union of the Crowns) - ефективно је формирана Велика Британија као једно краљевство, иако ће Енглеска и Шкотска службено бити уједињене тек нешто више од једног вијека касније, 1707. године.

*********

Британски краљ Едвард Осми напустио је трон да би 1937. године могао да ожени Волис Симпсон. Њих двоје су посјетили и острво Раб током те политички "вруће" 1936.

Претходне године цијела ситуација око могућег брака краља и два пута разведене Aмериканке довела је Уједињено Краљевство до уставне кризе па је Едвардова абдикација била једино рјешење.

Мање од једанаест мјесеци владао је Едвард Осми Уједињеним Краљевством: од 20. јануара до 10. децембра 1936.

На први поглед романтичан заплет (краљ бира жену свог живота умјесто престола једне од најмоћнијих земаља на свијету) у стварности је био много мање идиличан: парламент није могао да одобри брак краља с разведеном женом.

**********

Један од омиљених краљевских бракова у Британији био је онај Викторије и Aлберта, с принцем који је увелико био одговоран за водећу индустријску позицију земље у 19. вијеку и краљицом која остатак живота није могла да скине црнину од туге за прерано преминулим Aлбертом.

Иако су већ покушали да је споје с многим другим европским принчевима, Викторија се заљубила у њемачког принца Aлберта и његову визију социјалне, праведне и индустријски снажне Британије.

Пар је за собом оставио деветоро потомака који су били припадници краљевских породица многих европских земаља, а њихово породично стабло, осим у Британији, може се пратити и до многих других земаља (укључујући и краљевске породице Шпаније, Њемачке, Шведске, Норвешке, Русије, Грчке, Румуније и Југославије).

***********************

Принц Чарлс и Дајана Спенсер били су први пар из краљевске породице који се од њихове свадбе 1981. године до Дајанине погибије суочио с невиђено великом пажњом медија и битно другачијим медијским третманом од иједног раније. Будући британски краљевски парови - а нарочито принцезе - увијек ће морати да се суоче с неправедним покушајима да их смјесте у Дајанине ципеле те ће активно морати да формирају властити, индивидуални имиџ.

Никада дотад једно краљевско вјенчање у свијету није гледало тако много људи - коначне процјене говориле су о око 750 милиона - при чему се оно за многе по баш свему потпуно уклопило у помало бајковиту слику о томе како би једно краљевско вјенчање требало да изгледа.

Дајана је остала упамћена као "Принцеза народа", што је надимак који јој је у једном говору дао Тони Блер (иако се вјерује да је ту омиљену конструкцију заправо сковао његов савјетник за комуникације Aлистер Кембел), а медијско праћење краљевске породице послије тог тренутка се промијенило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.