Фото: Сукоби се шире по Грузији и Абхазији
Москва, Пекинг, Брисел -- Грузија је наставила нападе на Цхинвали упркос објављеном повлачењу, док су руски авиони и ноћас гађали циљеве око Тбилисија.
"У неким зонама у којима руски војници одржавају мир (недалеко од Цхинвалија) било је активних сукоба" у ноћи између недеље и понедјељка, изјавио је командант руских снага за одржавање мира, генерал Марат Кулахметов. Он је рекао да су грузијске снаге наставиле да гађају руске положаје.
"Један од пунктова руских војника за одржавање мира бомбардовала је грузијска авијација", рекао је Кулахметов.
Како су саопштиле власти Јужне Осетије, три руска војника ноћас су погинула и 18 их је рањено.
"Три руска војника у оквиру снага за одржавање мира погинула су и 18 их је рањено у гранатирању грузијске стране на западни део Цхинвалија", рекла је портпаролка проруске владе Јужне Осетије Ирина Гаглојева.
Војници на терену рекли су да је било жртава у нападима грузијских снага, али за сада нема званичних података о настрадалима.
Истовремено, Грузија је саопштила да су руски авиони гађали више циљева недалеко од главног града те земље, Тбилисија.
Руски војни авиони бомбардовали су војну базу и радаре, саопштило је Министарство унутрашњих послова Грузије.
"Било је два бомбардовања. Једно је било усмерено на војну базу Којори и друго на област Махата. Колико ми је познато, у нападима нема жртава", рекао је портпарол грузијског министарства унутрашњих послова Шота Утиашвили.
До напада око Тбилисија дошло је пошто је шеф француске дипломатије Бернар Кушнер допутовао у преговарачку мисију, али није познато да ли је и даље био у главном граду у вријеме бомбардовања.
Русија је појачала и своје војно присуство у Aбхазији, другој сепаратистичкој грузијској области, тако да је сада тамо више од 9.000 војника и 350 блиндираних возила.
Према ријечима генерала руских мировних снага Aлександра Новицког, циљ овог појачања је да се избјегне ситуација са којом су миротворци били суочени у Цхинвалију.
Руска војска објавила је данас утлиматум грузијским снагама стационираним недалеко од грузијског сепаратистичког региона Абхазија да се разоружају или ће бити нападни, али је Грузија одбацила тај захтјев.
Русија, која има 9 000 припадника мировних снага и 350 комада разног оклопног наоружања у Абхазији саопштила је да је ултиматум истекао јутрос у 5.00 часова.
Руска новинска агенција Интерфакс пренијела је изјаву команданта руских мировних снага у Абхазији, Сергеја Чабана, који је рекао да су руске снаге скоро спремне да започну операцију разоружања грузијске војске у спорној области.
"Ултиматум је одбијен и све потребне мјере биће употребљене", рекао је Чаван.
Портпарол грузијског МУП-а рекао је да "наоружање неће бити предато Русима".
Руске снаге контролишу пријестоницу другог грузијског сепаратистичког региона Јужне Осетије Шинвали након што су протјерале грузијске снаге.
И у другој отцјепљеној грузијској републици Aбхазији уведено је десетодневно ратно стање.
Скупштина Aбхазије одобрила је јуче указ предсједника Сергеја Багапша о увођењу десетодневног ратног стања у неколико области те аутономне републике, као и о проглашењу дјелимичне мобилизације резервиста.
Указ којим је од данас уведено дјелимично ратно стање, подржан је једногласно на ванредној седници скупштине одржаној јуче иза затворених врата.
Подсетимо, ратно стање у суботу прогласила је и Грузија, у трајању од 15 дана.
Багапшовим указом предвиђено је десетодневно ратно стање у Галској, Очамчирској, Ткварчелској и Гулрипшкој области Aбхазије, као и у планинским дијеловима области Сухуми, саопштено је агенцији Итар-тас у служби абхаске владе за информисање.
Те мјере су, како је истакнуто, усвојене "у вези са оружаном агресијом Грузије против Јужне Осетије и непосредном претњом Aбхазији".
Предсједник Aбхазије је, такође, прогласио дјелимичну мобилизацију резервиста оружаних снага републике, а сви органи те непризнате републике преведени су на "ратни режим" рада.
Багапш је раније рекао да Aбхазија има обавезе према народу Јужне Осетије и да их испуњава, а могуће је да ће ради постизања тог циља "морати да наруши" Московски споразум о прекиду ватре и раздвајању снага из 1994. године.
"Међутим, нисмо ми први почели да га кршимо", рекао је он.
Руски медији су извјестили да су абхаске снаге већ кренуле према зони безбједности на ријеци Ингури, која раздваја ту републику од централне Грузије, а од јутрос су настављени напади из ваздуха и са земље на грузијске снаге у Кодорском кланцу, чији горњи дијелови представљају једино подручје Aбхазије које контролише Тбилиси.
Aбхазија од грузијских власти траже повлачење свих оружаних формација из тог кланца, укључујући граничаре и припаднике "марионетске владе" тзв. Aбхаске Aутономне Републике, рекао је данас Багапш на конференцији за новинаре у Сухумију.
Предсједник Aбхазије је рекао да се у Кланцу, где се од јуче води операција против грузијских снага, "све одвија по плану" и да "дејствује абхаска авијација и артиљеријска оруђа", а да "Грузија има још времена" и да од Грузије зависи даљи развој ситуације.
"Када почне главна фаза те акције, сазнаћете", рекао је Багапш, додајући да ће Сухуми акције водити самостално, координишући их са руским мировњацима који су у зони безбједности.
При том је додао да је Aбхазија спремна да обезбједи коридор за избјеглице из, како је рекао, "западне Грузије", као и за житеље планинских села Кодорског кланца, како би могли прећи на абхаску страну.
"Никада нисмо ратовали против жена и дјеце", рекао је Багапш.
Замјеник начелника Генералштаба Оружаних снага Русије Aнатолиј Новицки изјавио је у Москви да Русија не намерава да "иницира ескалацију" стања у зони абхаског конфликта.
Aбхазија, која је у бившем Совјетском Савезу имала статус аутономне републике у саставу Грузије, прогласила је независност 1992, а у августу исте године избио је оружани сукоб у ком је, према процјенама, близу 7.000 људи погинуло, а више од 200.000 људи, претежно Грузина, избегло.
Сукоб је у мају 1994. окончан Московским споразумом и у Aбхазији су распоређене мировне снаге са мандатом Заједнице Независних Држава и посматрачка мисија Уједињених нација.
Указом предсједника Русије од 9. јуна 1994. наложено је учешће руског војног контингента у операцији у Aбхазији и распоређивање војника завршено је 21. јуна те године.
Снаге су распоређене у складу са Московским споразумом о прекиду ватре и раздвајању снага, а тренутно се у зони конфликта налази приближно 2.500 припадника мировног контингента.
У складу са споразумом, простор од 24 километра са обе стране ријеке Ингури, која дјели сукобљене стране, представља зону безбједности, коју контролишу Колективне снаге за подршку миру са мандатом ЗНД, и у којој имају право да се налазе само полицијски органи страна, наоружани ватреним оружјем.
Председник Aбхазије Сергеј Багапш изјавио је да, послије трагедије у Јужној Осетији, међународна заједница треба да призна независност аутономне области Јужне Осетије и аутономне републике Aбхазије, отцјепљених почетком деведесетих година од Грузије.
"Увјерен сам да послије те трагедије, међународна заједница мора да призна независност Јужне Осетије и Aбхазије", рекао је он, наводећи да су народи те две непризнате републике одабрале свој пут - пут независних држава."
Багапш је рекао да се дејства Грузије у Јужној Осетији не могу окарактерисати другачије него као геноцид осетинског народа.
"Мислим да послије тих трагичних догађаја нико у свијету не треба да гаји илузије да Aбхазија и Јужна Осетија могу да постоје са Грузијом у јединственој држави", рекао је предсједник непризнате републике.
Предсједник СAД Џорџ Буш изјавио је да је у разговору са руским премијером Владимиром Путином рекао да је дубоко забринут због "несразмерне реакције" Русије на ситуацију у Јужној Осетији.
Буш је, у интервјуу за Ен-Би-Си Спортс, који је дао посљедњег дана боравка на Олимпијским играма, изјавио да је у петак у Пекингу разговарао са Путином.
"Ово насиље је неприхватљиво", наводно је Буш рекао Путину.
Буш је навео и да је од Путина затражио да повуче трупе и врати ситуацију на стање од 6. августа, односно "статус кво".
"Био сам врло чврст са Путином", казао је Буш и навео да је сличне коментаре изнио и у телефонском разговору са руским председником Дмитријем Медведевом.
Европска комисија је обезбједила миллион евра за хуманитарну помоћи цивилима погођеним ратом у Јужној Осетији, саопштио је европски комесар за помоћ и развој Луј Мишел.
Помоћ укључује лекове, воду, храну и непрехрамбене производе, попут одеће, прекривача и шатора.
"Европска комисија је изузетно забринута сукобом и жали због губитка живота и људске патње", изјавио је Мишел.
"Захтевамо хитан прекид насиља. На хиљаде цивила, жена и деце су заробљени у сукобу у и око Јужне Осетије", навео је он.
Европски комесар је, истовремено, затражио поштовање међународног хуманитарног права и безбједност за хуманитарне раднике.
везани текстови:
1.400 погинулих у сукобима Руских и Грузијских снага
Руске снаге заузеле главни град Јужне Осетије
Криза у Грузији посљедица догађаја око Косова
Савјет безбједности опет без одлуке о конфликту
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.