Сукоб у Украјини: Излазност другог дана референдума 45 одсто

КИЈЕВ, МОСКВА- Рат у Украјини улази у 213. дан. Кијев наставља контраофанзиву. У нападу дроновима на Одесу страдале најмање две особе. Током ноћи гранатирано Запорожје. У четири украјинске области, на територијама које су под руском контролом, одржавају се референдуми о припајању Русији.

 

21.00 Излазност другог дана референдума 45 одсто

Излазност током другог дана референдума у Луганској Народној Републици је 45 одсто, рекла је шеф Изборне комисије Јелена Кравченко.
Референдум у Луганској и Доњецкој Народној Републици почео је јуче и трајаће до уторка, 27. септембра.

“Током дана излазност на изборе износи 45,86 одсто”, нагласила је Кравченко.

Гласање је у току у сусједној Доњецкој Народној Републици, те у регионима Запорожје и Херсон.

Према резултатима испитивања руске анкетне агенције “Инсомар”, више од 91 одсто испитаних у Луганску подржава присаједињење са Русијом.

19.00 Више од 2.500 полицајаца обезбјеђује биралишта

 Више од 2.500 полицајаца осигурава референдуме о питању уласка нових територија у састав Русије, саопштено је данас из Министарства унутрашњих послова Доњецке Народне Републике.
Референдум о питању уласка у састав Русије почео је у јуче у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Запорошкој и Херсонској области. Гласање ће трајати до уторка, 27. септембра.

У саопштењу се истиче да су безбједносне снаге непрестано на дужности на биралиштима и да контролишу ситуацију, преноси руска новинска агенција ТАСС. 

18.30 У уторак састанак савјета Безбједности о референду

Америка, Албанија и Украјина затражили су одржавање састанка Савјета безбједности УН у уторак, 27. септембра, изјавио је неименовани дипломата.
“Очекује се да ће тема разговора бити референдуми у Украјини”, рекао је исти извор.

Референдум о питању уласка у састав Русије почео је у јуче у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Запорошкој и Херсонској области. Гласање ће трајати до 27. септембра.

Регионална администрација области Херсон саопштила је да је посљедњи дан гласања на референдуму проглашен нерадним.

17.00 Именован нови замјеник министра одбране Русије

Генерал-пуковник Михаил Мизинцев именован је за новог замјеника министра одбране Русије, саопштило је Министарство одбране Русије.

“На дужност заменика министра одбране Русије, који је одговоран за логистику Оружаних снага Русије, именован је генерал-пуковник Михаил Мизинцев”, саопштено је из руског војног ресора.

Како је прецизирано, “генерал армије Дмитриј Булгаков разријешен је дужности замјеника министра одбране Русије у вези са преласком на друго радно мјесто”.

Раније је Мизинцев био на дужности начелника Националног центра за управљање одбраном Русије.

16.30 Гритани: УН не реагује на украјинска гранатирања

 Уједињене нације /УН/ су равнодушне на украјинске нападе на Доњецку Народну Републику /ДНР/ гдје је у току референдум о присаједињењу Русији, рекао је данас члан посматрачке мисије Италијан Вито Гритани.
"На жалост, примјетна је успаваност УН. Не само када је у питању Донбас већ и друге земље у сличној ситуацији. УН не реагује", нагласио је Гритани.

Гритани је на челу Међународне дипломатске опсерваторије која има консултативни статус у Савјету УН за економију и социологију.

Према његовим ријечима, украјинске снаге врше гранатирања упркос томе што знају да се одржава гласање.

Он је нагласио да ће о томе обавјестити матичне државе. Гритани наводи да су италијански посматрачи, такође примили пријетње и "препоруке" да не иду на изборе.

Референдум у Доњецкој и Луганској Народној Републици, те регионима Запорожје и Херсон почео је јуче и завршава се у уторак 27. септембра.

13:38 У ЛНР тврде да је за осам година пронађено 17 масовних гробница

Међуресорна радна група за тражење гробница жртава украјинске агресије, њихову идентификацију и меморијализацију саопштила је да је пронашла 17 масовних гробница у самопроглашеној Луганској народној републици (ЛНР).

Ово је саопштила шефица радне групе из ЛНР Ана Сорока, наводећи да се ради о жртвама кијевског режима које су убијене од 2014. до 2022. године, пренео је

"Током наших активности у претходних осам година, пронашли смо више од 17 масовних гробница на нашој територији Луганске народне републике, пре фебруара 2022. године", рекла је Сорока.

13:32 Техеран жали због одлуке Украјине да међусобне односе спусти на нижи ниво

Портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани рекао је да Техеран жали због одлуке Украјине да уназади међусобне односе због навода да је Iран снабдео Русију дроновима.

Канани је "савjетовао" Украјину да се суздржи од тога да трећа страна утиче на њу и уништава односе двије земље.

Украјина је у петак навела да ће спустити на нижи ниво дипломатске односе са Ираном због одлуке Техерана да руске снаге снабде дроновима, што је украјински предсједник Володимир Зеленски назвао "сарадњом са злом".

12:54 Ландсбергис: Нема азила за Русе, нека се боре против Путина

Министар спољних послова Литваније Габриелијус Ландсбергис изјавио је да та земља неће давати азил Русима који напуштају земљу због мобилизације коју је наредио председник Русије Владимир Путин.

"Литванија неће давати азил онима који једноставно беже од одговорности. Руси треба да остану у својој земљи и да се боре. Против Путина", навео је он на Твитеру.

Од земаља ЕУ које се граниче са Русијом, Литванија, Пољска, Естонија и Летонија увеле су ограничена путовања за Русе који желе да напусте земљу, једино је Финска делимично отворена.

12:11 Мишел: ЕУ треба да отвори границе за Русе који бјеже

Предсједник Европског савјета Шарл Мишел изјавио је у Њујорку да Европа треба да отвори границе за Русе који беже из земље јер су у опасности због својих политичких опредељења.

Мишел је у, интервјуу за Политико, на маргинама засједања Генералне скупштине УН, рекао да Европа треба да покаже отвореност за оне Русе који не желе да их Кремљ инструментализује.

Указ руског предсједника Владимира Путина о дјелимичној мобилизацији ове седмице променио је динамику рата у Украјини, оцијенио је Мишел.

Он је рекао да ЕУ мора брзо да координише активности да би одговорила на новонасталу ситуацију након што је проглашена дјелимична мобилизација у Русији.

Амбасадори ЕУ састаће се у понедељак да би донијели хитну одлуку о дјеловању Уније послије одлуке Москве о дјелимичној мобилизацији.

Једно од питања која ће бити разматрана је и да ли дозволити руским грађанима да пронађу уточиште у земљама ЕУ.

Унија је овог мјесеца суспендовала визне олакшице са Русијом.

ЕУ ће сада разматрати могућност да отвори своје границе за грађане Русије који напуштају земљу због мобилизације.

Једна од могућости је да Унија одобри хуманитарни статус за одређене руске грађане, прије него статус избјеглица.

ЕУ је у марту одобрила Украјинцима право да живе и раде у земљама Уније на дужи период, што је учинила први пут у својој историји, а није вјероватно да ће исти модел сада бити одобрен за Русе, преноси Политико.

11:20 Британски обавјештајци мисле да ће руске снаге покушати да нападну бране

Британска обавјештајна служба саопштила је да ће руска војска највјероватније покушати да нападне бране у Украјини, како би поплавиле руте украјинске војске.

Министарство одбране Велике Британије навело је, у свом редовном извјештају о рату у Украјини, да је мало вјероватно да би напади "изазвали значајан проблем украјинским операцијама због удаљености оштећених брана и линије фронта".

Додаје се да су руске снаге већ напале у сриједу и четвртак брану Печенињи на ријеци Северски Доњец балистичким ракетама или сличним оружјем, док су прошле недјеље напали брану Криви Рог у централној Украјини.

10:20 Зеленски жели да се успостави војна управа у насељима у Луганску

Украјински предсједник Володомир Зеленски потписао је декрет за постављање 20 војних администрација у насељима у Луганском региону на истоку земље која нису под контролом Кијева.

На основу тог документа, који је Зеленски јуче потписао, а који је објављен на његовом сајту, војна администрација биће основана у насељима као што су Станица Луганскаја, Широкиј, Марковка, Новопсков и друга.

Надлежним војно-цивилним администрацијама у тим насељима престају овлашћења од дана када надлежна војна администрација почне да врши своја овлашћења.

Украјински предсједник је прије тога потписао декрет о оснивању 15 војних адмнистрација у региону Херсона који контролише Русија од марта.

09:29 Зеленски: Руска мобилизација злочин против народа

Предсједник Украјине Володимир Зеленски оцијенио је да је мобилизација у руску војску на територијама које контролишу руске снаге злочин против конкретних људи, против народа.

Зеленски је у видео-обраћању рекао да ће "свијет сасвим исправно реаговати и на псеудо-референдуме" и да ће они бити недвосмислено осуђени, као и на, како је рекао, "злочиначку мобилизацију" коју Русија покушава да спроведе на Криму и у другим дијеловима Украјине које још увијек контролише.

Предсједник Русије Владимир Путин објавио је 21. септембра делимичну мобилизацију, а у деловима Украјине које контролишу руске снаге у току су референдуми о припајању Русији.

07:23 Кијев: Двоје страдало у нападу дроновима на Одесу

На Фејсбук страници Генералштаба Оружаних снага Украјине наводи се да су у јучерашњем руском нападу на Одесу, уз употребу јуришних беспилотних летјелица, двије особе погинуле, а још две су повријеђене.

Према подацима украјинских снага, уништена је управна зграда у зони луке, а градоначелник града Генадиј Труханов пријавио је штету на четири стамбена објекта.

"Од 18.30, противваздушне ракетне јединице Ваздухопловства Оружаних снага Украјине обориле су шест дронова камиказа.

Први пут у Украјини противваздушни топови Оружаних снага Украјине оборили су јуришни дрон Мохаџер-6 иранске производње", наводе украјинске снаге.

07:30 Старух: Гранатирано Запорожје - један мртав, седам повређених

У ноћашењем гранатирању Запорожја које су извеле руске снаге једна особа је погинула, а седам особа је повређено, саопштио је начелник обласне војне управе Олександар Старух.

Навео је да је у гранатирању погођена вишеспратница, преноси Интерфакс Украјина.

Старух је додао да је на град испаљено најмање пет ракета.

06:35 Сијарто: Нећемо подржати антируске санкције у енергетици

Будимпешта неће подржати антируске санкције у енергетском сектору, укључујући и област нуклеарне енергије, јер би то могло нанети штету енергетској безбедности Мађарске, изјавио је министар спољних послова те земље Петер Сијарто у интервјуу за агенцију Тас.

Такође је изјавио да је руском колеги Сергеју Лаврову рекао да сукоб у Украјини изузетно озбиљно утиче на његову земљу. "Ми смо веома близу овог рата, физички. Не можемо бити ближе, комшије смо. И сви утицаји рата су изузетно озбиљни по нас. Дакле, сваки дан проведен у рату је огромна штета за Мађарску на много начина. Дакле, ако постоји земља која је заинтересована да се овај рат заврши, то смо ми. Увијек сам веома искрен са министром Лавровом по овим питањима. И јуче сам му рекао да су утицаји изузетно озбиљни по нас. Дакле, што се пре заврши, то боље за нас", рекао је шеф мађарске дипломатије.

У четири области, на истоку и југу земље - Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херонској, почели су референдуми о приступању Русији.

 

Гласање траје до 27. септембра.

Проруски лидери четири области очекују позитиван исход референдума, називајући га великим историјским догађајем.

Кијев, ЕУ, НАТО и лидери Групе седам, осудили су референдуме називајући их нелегитимним кршењем Повеље Уједињених нација. Поручују да неће признати резултате.

"НАТО ће појачати своју помоћ Кијеву као одговор на руске лажне референдуме који се одржавају на територијама Украјине", изјавио је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Сједињене Америчке Државе спремне су за додатне економске санкције Русији у сарадњи са америчким савезницима, уколико Москва настави даље са анексијом Украјине, саопштила је Бијела кућа.

Покушаји Украјине да врати територије Донбаса након присаједињења Русији сматраће се нападима на Руску Федерацију у складу с руским Уставом, поручује Кремљ.

Бивши италијански премијер и лидер странке "Напред Италија" Силвио Берлускони изјавио је да је предсједник Русије Владимир Путин "гурнут" да нападне Украјину и да је он само желио да "постави пристојне људе на власт" у Кијеву.

На границама Финске, Грузије и Казахстана велике гужве из правца Русије.

Канцеларија предсједника Финске Саулијиа Ниниста саопштила је да је та земља донијела одлуку о ограничавању уласка руских држављана у Финску. Европска комисија поручује да грађани Русије, који након одлуке о мобилизацији беже из земље, имају право да затраже азил у Европској унији. Завршена је и истрага независне комисије за Украјину под окриљем Уједињених нација. На основу прикупљених доказа у четири украјинска региона, закључено је да су у Украјини почињени ратни злочини, али није прецизирано која страна је за њих одговорна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.