Судија из Јужне Африке добитница Нобела за мир

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Niklas Elmehed/Nobel Prize Outreach | Илустрација

ОСЛО – Јужноафричка судија и бивша висока комесарка Уједињених нација за људска права Наванетем Пилај добитница је Нобелове награде за мир за 2026. годину, према информацијама које је објавио Тањуг.

Како се наводи, престижно признање додијељено јој је за изузетну храброст коју је показала.

Овогодишња Нобелова награда укључује новчани износ од 12 милиона шведских круна, односно приближно 1,1 милион евра, што је за милион круна више него прошле године.

Међу именима која су се спомињала уочи објаве добитника били су амерички предсједник Доналд Трамп и канадски премијер Марк Карни, али и Међународна свемирска станица (ИСС).

За овогодишњу Нобелову награду за мир пријављено је укупно 287 кандидата, међу којима су појединци и организације.

Ko je Наванетем Пилај?

Пилај је рођена 1941. године у Дурбану, у Јужноафричкој Републици, у породици индијског тамилског поријекла, у вријеме апартхејда.

Као адвокатица бранила је противнике апартхејда и политичке затворенике, а касније је постала прва црнкиња судија Високог суда Јужноафричке Републике.

Радила је и као судија Међународног кривичног суда и Међународног кривичног трибунала за Руанду, којем је била и предсједница. Од 2008. до 2014. године била је висока комесарка УН за људска права.

До недавно је предсједавала и Независном међународном истражном комисијом УН за окупирану палестинску територију, а тренутно учествује као судија ad hoc у поступку пред Међународним судом правде у којем се Мјанмар терети за геноцид над Рохинџама.

Имала је важну улогу у историјској пресуди за геноцид у Руанди

Један од најважнијих дијелова њене правосудне каријере везан је за Међународни кривични трибунал за Руанду.

Пилај је била чланица судског вијећа које је 1998. године осудило Жан-Пола Акајесуа. Била је то прва пресуда међународног суда за геноцид на основу Конвенције о геноциду.

Та пресуда била је историјска и због тога што је утврђено да силовање и сексуално насиље, када су почињени са намјером уништења одређене групе, могу представљати геноцид. Нобелов комитет посебно је истакао допринос Пилајеве развоју тог правног стандарда.

Нобелов комитет: Међународно право је под притиском

У образложењу награде комитет је упозорио да међународни правни поредак пролази кроз један од најтежих периода у посљедњих неколико деценија.

„Када моћ надвлада право, подривају се стабилност, повјерење и миран суживот“, навео је комитет.

Додаје се да је Пилај током каријере инсистирала на томе да и државе и појединци морају одговарати у складу са међународним правом, без обзира на њихов положај.

Овогодишња Нобелова награда за мир долази у години у којој је било номиновано 287 кандидата, од чега 208 појединаца и 79 организација.

Награда ће Пилај бити уручена 10. децембра у Ослу. Овогодишњи новчани износ повећан је на 12 милиона шведских круна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.