Судбине избјегличких породица из Цхинвалија

МОСКВA - Иако је од војних дејстава у Цхинвалију прошло нешто мање од седмице, оно што су људи тамо преживјели заувијек је измијенило њихов живот - многи су у тренутку изгубили дом, посао, све што су имали, али најстрашније их је све погодио губитак најближих, преносе агенције.

Они, који су успјели да преживе гранатирања грузијских снага, настављају да живе с надом у спас пријатеља и рођака послије операције грузијске војске 8. августа.

Грузија је контролисала приближно половину територије Јужне Осетије, отцијепљене 1992. године, а остатак непризнате власти у Цхинвалију.

У избегличким логорима под Владикавказом, у руској републици Северној Осетији, не престаје очајна потрага за дјецом, мајкама, бакама...

Нели Габарева изгубила је кћерку када је у Цхинвалију почело да се пуца. Неколико дана жена је провела у подруму не престајући да се моли. Своју кћерку је пронашла у избјегличком логору послије чега не испушта дијете из наручја.

У једном од шатора нашла се породица Баглојевих. Избјеглице су по други пут. Бјежали су и у вријеме првог конфликта 1992. године.

- Тада су нам куће биле оштећене а сада је све сравњено са земљом - каже Марина Баглојева, наводи агенција РИA Новости.

Из запаљеног Цхинвалија свако се спасавао како је знао и умио - мајка је отишла колима са комшиницом са тијелом погинуле дјевојчице на задњем сједишту. Родитељи су одлучили да одвезу тијело кћери из града јер нису могли да је сахране од кише метака.

Дједа Баглојевих три дана је био талац Грузина као “живи штит”. Пустили су га у прошлу суботу када су стигли миротворци.

Седмогодишњи Елбрус Плијев бежао је с мамом и малом сестром када је почело бомбардовање пријестонице Јужне Осетије. Уплашени поглед дјетета забиљежио је објектив репортера. Послије неколико дана фоторепоретери “Вијести” тражили су Елбруса и нашли га у болници у Ростову на Дону.

Дјечак је под великим стресом. Послије три дана пјешачења једва да говори. Сада је и у Aлагиру и у Владикавказу такве дјеце много. Сакривали су се у склоништима с мало хране  и воде а од експлозија у пуцњаве данима нису спавали. Неки су још у стању шока.

Не знају властито име

Стотине избјеглица не могу да се сјете како су из цхинвалских подрума стигли до логора, неки не знају ни своје име. Пред психолозима који су стигли у логор је озбиљан задатак - како да им помогну да превазиђу шок од преживљенога. Међу избјеглицама има и трудница, које се надају да ће њихова будућа дјеца бити боље среће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.