Стратфор: Напад у Паризу могао би промијенити Европу

Информације о томе ко је одговоран за нападе у Паризу 13. новембра још пристижу. Прегледавање и сортирање гомиле дезинформација и погрешних информација биће прилично изазовно за француске власти, као и за спољне посматраче као што је "Стратфор".

Иако Исламска држава тврди да она стоји иза напада, још није јасно до којег степена је њена главна организација одговорна за планирање, финансирање или режирање напада. Није јасно да ли су нападачи били изворни оперативци које је охрабрила Исламска држава као што је био случај са наоружаним нападачем Ахмедом Кулибалијем који је извео напад на париски супермаркет "Кошер", да ли су нападачи били професионални терористички кадар који је послала главна организација Исламске државе или је у питању комбинација ове двије теорије.

Анализа

Француски предсједник Франсоа Оланд јавно је оптужио Исламску државу да је одговорна за напад и назвао га објавом рата. Овај француски одговор на нападе у Паризу је упадљиво различит од онога који је дала шпанска влада након бомбашких напада на жељезничку станицу у Мадриду у марту 2004. године. Умјесто повлачења из глобалне коалиције која дјелује против џихадизма, изгледа да ће Французи обновити, а можда и проширити своје напоре да крену путем освете за напад. Тачна природа овог одговора биће одређена одговором на питање ко стоји иза напада.

Постоји нешто што личи на подјелу дужности у борби против џихадизма и Французи су снажно фокусирани на афричку регију Сахел. Французи такође подржавају напоре коалиције у Ираку и Сирији са по шест авиона у Уједињеним Арапским Емиратима и у Јордану. Званични Париз је 4. новембра објавио да шаље нуклеарни носач авиона "Шарл де Гол" да би ојачао постојеће ваздушне нападе против Исламске државе у Сирији и Ираку. Француски авиони су до данас обавили 1.285 мисија против мета Исламске државе у Ираку и само двије акције у Сирији.

Француска има на располагању бројне опције за одмазду, али ће њен одговор бити условљен одговором на питање ко је у коначници одговоран за нападе. Уколико се испостави да централна организација Исламске државе заиста стоји иза напада, Француска ће највјероватније појачати ваздушне операције у Сирији. Али, небо изнад Сирије је већ закрчено руским и авионима коалиције. Имајући то на уму, Француска би умјесто у Сирији освету могла спровести над Исламском државом у Ираку или на другим територијама попут Либије. Друга опција би било ширење француских програма за обуку и подршку снагама у Ираку и Сирији које се боре против Исламске државе или чак да француски командоси нападну кључне командне тачке Исламске државе. Француска има опцију за слање снага као што је то урадила у Сахелу иако би то вјероватно захтијевало спољне ваздухопловне капацитете НАТО савезника, а нарочито САД.

Посљедице у Европи

Напади у Паризу су се догодили у вријеме велике европске политичке кризе због доласка миграната са Блиског истока, из Азије и Африке. Сиријски пасош је пронађен у близини тијела једног од нападача у Паризу, што је навело једног грчког званичника да саопшти да име на пронађеном документу припада особи која је прошла кроз Грчку у октобру. Ова чињеница значи да ће низ политичара, критички настројених према одговору Европске уније на мигрантску кризу, појачати негодовање. Заговорници укидања Шенгенског споразума, који елиминише граничне контроле у Европи, нарочито ће користити Париз као подршку својим ставовима. То је већ почело. Пољска је постала прва земља која је повезала нападе у Паризу са мигрантима. Пољски министар за европска питања Конрад Зимански изјавио је да напади у Паризу чине немогућим примјену плана ЕУ да тражиоци азила буду распоређени широм европског континента. Као што се могло и очекивати, француска Партија националног фронта такође је затражила укидање Шенгенског споразума. Лидер те партије Марин Ле Пен рекла је у телевизијском обраћању да Француска мора опет преузети контролу над својим границама.

У Њемачкој је баварски министар Хорст Зихофер изјавио да напад у Паризу показује да је гранична контрола потребнија него икад. Зихофер је оштро критиковао њемачку владу у погледу управљања избјегличком кризом и захтијевао сталну контролу граница и бржу репатријацију тражилаца азила. Напади у Паризу ће, по свему судећи, ојачати његову позицију и додатно ослабити владу канцелара Ангеле Меркел, која се већ суочава са негодовањем у Њемачкој због мигрантске кризе. У посљедњих неколико седмица у земљи је виђен пораст насиља против миграната, укључујући подметање пожара у избјегличке кампове. Напади у Паризу могу охрабрити екстремистичке групе широм Европе да нападну тражиоце азила.

Антишенгенски фронт стиче осјећај оправданости својих ставова и паралелним догађајем који се десио у јужној Њемачкој када је држављанин Црне Горе ухапшен док се возио према Паризу са неколико комада оружја. Иако њемачка полиција није успоставила директну везу између овог инцидента и напада од 13. новембра, они су изјавили да се та веза не може искључити. Чињеница да је у питању особа из Црне Горе, земље на западном Балкану, и да је успио доћи до Њемачке у свом аутомобилу, само ће појачати захтјеве за строжу контролу граница дуж такозване балканске миграционе руте, која повезује Грчку са сјеверном Европом.

Напади у Паризу ће ојачати популарност антимигрантских партија у многим европским земљама и наставиће да слабе општу подршку Шенгенском споразуму. Неколико земаља, укључујући Њемачку, Шведску, Словенију и Мађарску, већ је поново успоставило контролу граница због мигрантске кризе. Мађарска и Словенија су отишле и корак даље постављајући ограде дуж својих граница. Након напада у Паризу већини влада земаља ЕУ биће тешко да оправдају политику отворених граница. (www.stratfor.com)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.