Фото: Atlantic Council
| САД напуштају Европу
БЕОГРАД - Ажурирана стратегија националне безбједности САД подразумијева прекид украјинског сукоба и дистанцирање од Европе и њених послова, као и дистанцирање од НАТО-а.
Како објашњава политиколог Михајло Савић, Вашингтон улази у фазу „реалног реструктурисања глобалних приоритета“.
Према Савићевим ријечима, основни интерес САД је обустава борбених дејстава у Украјини како би се обезбиједила стабилност у ширем евроазијском простору.
Истовремено, Кина постаје највећи изазов за Америку јер све више пријети да је замијени као свјетског економског и трговинског хегемона.
Са становишта америчких интереса, нова стратегија се сматра „логичним и добрим потезом“.
Она, међутим, подразумијева и значајно смањење војних и дипломатских ангажмана широм свијета, како би се ресурси концентрисали на кинески изазов, преноси Спутњик.
Стратегија предвиђа повлачење САД из Европе, али и из Блиског истока, што је такође наглашено у документу. Ипак, поставља се питање да ли је ово реално изводљиво.
Савић подсјећа да је Америка деценијама улагала огромне војне капацитете на Блиски исток, што смо могли видјети и током недавних тензија са Ираном.
Током посљедњих 20 до 30 година – а у ширем смислу и читав вијек – америчка војна и бирократска структура се учила да дјелује широм свијета. Сада се поставља питање може ли се Вашингтон заиста одрећи своје глобалне улоге.
Један од кључних фактора биће предсједнички избори у САД:
Ако побиједи републиканац који није из МАГА покрета, стратегија би могла добити нову форму.
Уколико побиједе демократе, или ако избори на половини мандата ослабе тренутну администрацију, читав план би могао бити успорен или промијењен.

Још једно важно питање је утицај израелског лобија, једног од највећих финансијера политичких кампања у САД. Њихова улога може постати препрека за смањење ангажмана Америке на Блиском истоку.
САД истовремено покушавају да задрже Монроову доктрину, што значи повећану пажњу према Латинској Америци. Улазак у потенцијални сукоб са Венецуелом могао би да укаже на недосљедност између прокламоване стратегије и стварне политике.
Савић закључује да остаје велико питање да ли ће Сједињене Државе успјети да досљедно спроведу све оно што је написано „на папиру“, као и којом брзином ће моћи да изведу тако дубоку промјену глобалног курса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.