Стоктон најбједнији град у Америци

Стоктон - Угледни магазин „Форбс” већ годинама на прво мјесто неславне листе најгорих градова за живот ставља Стоктон, преносе агенције.

Економска криза је од овог лијепог и ушушканог града у срцу Калифорније направила меку криминала.

За невеселу ситуацију у којој се налази калифорнијски град житељи углавном криве јавашлук и корупцију градских власти.

Град има око 290.000 становника.

Налази се у самом центру Долине снова, 144 километра источно од Сан Франциска, у Калифорнији, америчкој савезној држави коју многи називају најљепшим парчетом наше планете.

Има и прелијепу луку, и широке булеваре, и - потпуно је банкротирао.

Добро дошли у Стоктон, најбједнији град у Америци, како га већ годинама назива угледни магазин „Форбс” и који је прошле недјеље и званично прогласио банкрот и тиме постао највећи амерички град у посљедњих неколико деценија који је то учинио.

Градоначелник Ен Џонстон казала је да је то била „најтежа одлука у њеном животу”, али и да је проглашење банкрота било неопходно како би започео мукотрпни процес опоравка од шока који је град погодио када се из темеља затресло америчко тржиште некретнина.

Шта конкретно значи проглашење банкрота за општину која је годишње имала рупу са минусом од просјечно 26 милиона долара? Благу могућност, кажу стручњаци, да се неки повјериоци оставе на чекању, док се из буџета плаћају искључиво полиција и ватрогасци.

А Стоктон је био, у неку руку, оличење америчког сна.

Смјештен у самом срцу Калифорније, био је Мека за све оне који су имали новца и жељели да га потроше.

Јер ко не би купио посјед у мирном, али лијепом градићу, који је за свега неколико година саградио нову марину, спортске терене, а запосленима у градској управи нудио непристојно велике пензије и повољно здравствено осигурање.

Потом је, за свега три године, све почело да се руши.

Званичници су схватили да у губеру недостаје 90 милиона долара, па су отпустили четвртину полицајаца, трећину ватрогасаца и 40 одсто свих других запослених у градској кући.

Оним преосталим смањене су плате.

Све то за резултат је имало невиђени пораст незапослености и, консеквенто, криминала, који је сада на самом врху у Сједињеним Америчким Државама.

Више од 15 одсто житеља Стоктона је незапослено - двоструко више од националног просјека - а они који имају примања практично и немају гдје да их потроше: свуда су знаци „Затворено”.

Чак је и планирана нова зграда градске управе одузета од власти и постала власништво банке која је дала кредит.

Мајк Брукинг (50), рођен у Стоктону и бивши власник једног кафића, за све криви управо градске званичнике.

Тврди да су плаћали нереално велике пензије, али и здравствено осигурање.

- Уплаћивали су здравствено осигурање чак и оним запосленима који су радили и само један мјесец, и то годинама пошто би ови нашли нови посао. И не само њима, већ и њиховим породицама - жали се он.

То нигдје на свијету нема, додао је, и онда смо добили ово: на улицама готово и да нема полицајаца, а криминал је напросто „подивљао”.

- Посла нема нигдје – рекао је он.

Нешто ниже низ улицу од кафића господина Брукинга је радња за сувенире и остале дрангулије.

Највише новца згртали су од израде фотографија за пасоше, али сада су затворени.

Џорџ Естрада, 35-годишњи компјутерски програмер који је хонорарно радио у овој продавници, каже да је за све одговорна банка Велс фарго, која је прво преузела неколико подземних гаража које је изградио град, да би потом, због наплате дуговања, преузела и нову зграду градске куће.

- Немогуће је наћи посао, чак и ако сте образовани и вриједни. Сви би да побјегну одавде. Људи траже послове у Сан Франциску или Сакраменту. Овдје је све пошло по злу - говори Џорџ Естрада.

Да ствар буде још фасцинантнија - или још гора, прије ће бити - Стоктон лежи у самом срцу једног од најуспјешнијих пољопривредних региона читаве Сјеверне Америке.

Подигнут је на каналу који је плован све до оближње ријеке Сан Хоакин, гдје се богатства калифорнијских поља утоварују у бродове.

Град је одувијек зависио од пољопривреде, али људи попут господина Естраде и других младих образованих људи једноставно не желе да се баве тешким физичким радом попут брања трешања, бадема или мандарина на јаком калифорнијском сунцу.

Чак су и фабрике за прераду нестале - све то је или потпуно аутоматизовано или се налази далеко од Стоктона.

Ускоро у град стиже и тржни центар „Волмарт”, али питање је да ли ће ико жељети да ради тамо, у условима који су далеко од повољних.

- Нама је можда и лакше. Можемо да отпутујемо у оближње градове, можемо да се боримо за неко ново радно мјесто. Али старији чланови моје породице једноставно не могу нигдје. А ни овде више не могу – рекао је он.

Најтежи дио је ипак погоршана безбједност.

Једноставно, кажу мјештани, никада не можете ни да претпоставите када ће се нешто лоше десити.

То не таји ни полиција.

Пензионери на удару

- Криминала је све више и све је насилнији - каже Џо Силва, који већ пуних 16 година задужује значку и пиштољ у полицијској станици у Стоктону.

Прошле године било је 58 убистава, а за првих пет мјесеци ове 31. Сигуран сам да ћемо оборити тај неславни рекор.

Највећи кривац за пораст криминала јесу економске бриге које море Стоктон.

Прије само четири године у градском буџету је било довољно новца за 441 полицајца.

Сада их има 317, али плате нису толико редовне, па многи гледају како да окаче шапку о клин.

Френк Џон Коли, који је читав живот провео у Стоктону, присјећа се лијепе стране живота.

- Некада је било дивно живјети овдје. Било је много продавница и малих бизниса. Сада су ту само затворене радње. Град као је у некој кутији из које нема излаза. Осим банкрота. Али како може да буде боље ако исти људи који су нас довели до чабра сада говоре да могу да нас извуку из њега - пита се он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.