Стејт департмент: У 2022 забиљежена рекордна кршења људских права

Танјуг
Стејт департмент: У 2022 забиљежена рекордна кршења људских права

ВАШИНГТОН- У најновијем извјештају Стејт департмента о људским правима у свијету наводи се да су лани забиљежена рекордна кршења људских права и злоупотребе које су "ужасне по свом обиму и озбиљности".

У изјвештају, који је састављен на основу исказа запослених у Стејт департменту, односно запослених у дипломатским мисијама САД широм свијета заједно са страним владиним званичницима, међународним организацијама, правницима, новинарима, академицима, заштитницима за људска и радничка права наводи се да су примјетна бројна кршења људских права „прије свега у Русији“, где се наводи да су „почињени ратни злочини“, али и другим кршењима, прије свега према учесницима разних протеста широм свијета, односа према ЛГБТ популацији , родно заснованом насиљу.

Као главни "прекршиоци" људских права наводе се Русија због сукоба у Украјини, Иран због протеста након смрти Махсе Јине Амини, Кина због наводних злочина над Ујгурима у Синђијангу, Бурма због војног режима, Авганистан због "опресивних и дискриминаторских мјера Талибана против жена и дјевојчица, Јужни Судан због насиља на поднационалном нивоу.

Такође, у извјештају се издваја и Сирија због режима који, наводи се "наставља да затвара, мучи и убија политичке противнике, бранитеље људских права и новинаре", а издвајају се и "ауторитарне владе – попут оних на Куби, Бјелорусији и Венецуели, које су наводно осудиле стотине или хиљаде мирних демонстраната на дуге и неправедне затворске казне.

Најновији извјештај наводи и све већи утицај кршења људских права и злоупотреба према особама у маргинализованим заједницама које пате од негативних ефеката економске неједнакости, климатских промјена, миграција, несигурности хране и других глобалних изазова.

Извјештаји о земљама из 2022. посебно укључују појачано извјештавање о такозваним праксама "терапије конверзије", које представљају присилне или недобровољне напоре да се промијени нечија сексуална оријентација, родни идентитет или родно изражавање.

Демократија, људска права и радничка права се међусобно јачају, а подршка демократској обнови је од суштинског значаја за промовисање ових права.

Наводи се да Влада Србије није направила значајан напредак у истрази случаја убиства браће Битићи, као и да организације за људска права критикују  континуирано величање ратних злочинаца и историјски ревизионизам у земљи у вези са сукобима из 1990-их у бившој Југославији.

Такође, критикују се и званичници због отворене подршке "осуђеним ратним злочинцима", наводи се да полиција туче затворенике, критикује правосуђе, недостатак ефикасног парламентарног надзора безбедносних агенција. 

Додаје се да су независни медији били активни, али и ограничени презасићеношћу медијског тржишта и подршком владе провладиним медијима, а у извјештају се критикује и недостатак слободе медијског извјештавања и правосудни поступци у случају напада на медије.   

У Извјештају о самопоглашеном Косову наводе се озбиљна корупција у влади и некажњивост, недостатак истраге и одговорности за родно засновано насиље, укључујући насиље у породици или интимном партнеру, сексуално насиље и друге облике таквог насиља, као и кривична дјела која укључују насиље или пријетње насиљем усмерена на етничке мањине или друге маргинализоване заједнице.

У дијелу извјештаја о Црној Гори, Стејт департмент као значајна кршења људских права наводи извјештаје о наводној тортури за коју су одговорни владини агенти, проблеме са независношћу правосуђа, рестрикције слободе изражавања, укључујући пријетње насиљем против новинара, о озбиљној корупцији у влади, изостанку истрага и одговорности за родно насиље, укључујући породично или насиље интимних партнера.

Такође наводи кривична дјела која обухватају насиље или претње насиљем чија су мета особе са инвалидитетима и припадници националне, расне или етничке групе или ЛГБТ заједнице.

Извјештај о БиХ указује да је долазило до мучења или нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања притвореника од стране полиције, као и насиља и пријетњи насиљем против новинара, мјешања у слободу мирног окупљања и слободу удруживања.

Такође, у БиХ су забиљежили ограничење политичког учешћа за мањинске кандидате, корупцију у власти, родно засновано насиље, укључујући породично и сексуално насиље и насиље над дјецом и ране и присилне бракове међу ромском популацијом.

Како се наводи, извјештај обухвата стање људских права у 198 земаља, а овај годишњи извјештај се објављује више од 40 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана